Подешавања / Settings

Убијено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акције.

Одричући се вере, Срби одбацивали и нацију, а то није учинио ниједан други исламизовани народ

Дарданели, омиљена кафана српских уметника разних врста, а међу њима Бранислава Нушића, била је на гласу нарочито по картарошким догодовштинама. Најчешће се играло жандара, а Нушић је забележио партију између песника Војислава Илића и његовог брата по перу Јанка Веселиновића.

Иако је она пропутовала 45 земаља, Београд има посебно место у њеном срцу, а Србија је остала омиљено место. Наша саговорница је Петербуржанка Марија Фјодорова, по професији новинарка, а у души авантуриста, аутор многих популарних подкаста. Међу њима су и они посвећени балканским земљама.

Ова прича би могла да буде бајка: иза седам гора, живеле у кућици на ободу шуме две девојчице без мајке, а у двориште им долазио вук да краде јариће… Али у овој причи нема романтике, а ни крај јој није познат.

После 73 године откривена је тајна где почива Ото Сеп, храбри пилот ловац Краљевине Југославије, који је јуначки погинуо изнад Шумадије у борби с немачким авионима које је пресрео док су се враћали после бомбардовања Београда.

Недавно отворена изложба у Лозници обухвата репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада нису презентоване.

Сеоце које својим цветним ливадама и четинарским шумама раздваја Тару и Златибор, још од почетка 20. века названо је ваздушном бањом, због идеалне надморске висине од 800 метара и климе у којој се укрштају континентални и морски ветрови. Смештено је у истоименој, Креманској котлини.

На православном гробљу у суботичкој Дудовој шуми почива више од 300 црвеноармејаца. Суботичани чувају успомену на ослободиоце свог града од фашизма

Јучерашњи британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“.

Однедавно насељена у Прогорелици код Краљева, млада породица из Вороњежа, живи у сагласју са природом, спремајући брод за далек пут.

Научници истражују како је на ободима Београда још пре 7.000 година прављен алкохолни напитак. Тим међународних и домаћих експерата заврнуо рукаве и направио пиће на исти начин на који су то радили наши далеки преци из неолита

Након смрти кнеза Властимира, највероватније 851. године, власт преузимају његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. Мутимиру је као најстаријем припала врховне власт и централна област, док су млађа браћа управљала засебним областима као удеони кнезови.

Кажу да је она стара “Зрео за секирче” остала као подсетник на давна времена кад су Срби упражњавали један крајње морбидан обичај под називом – лапот. По њему су, наиме, деца каменовањем или секиром убијала своје родитеље чим напуне 60 година, јер више нису били у стању да привређују!

Јагњетина у млеку, посни купусник, печена цвекла, бланширано воће са преливом од шумских плодова…

У часопису „Полицијски гласник“ из 1897. забележена је готово комплетна црна хроника једног бурног времена, а први главни уредник и оснивач се потрудио да обогати садржај и делима чувеног руског класика.