Подешавања / Settings

Дејан Лазаревић (42), ватрогасац из Тополе, нестао је јутрос око шест сати у бујици реке Јасенице док је покушавао да спаси живот човека који се од набујале реке склонио на дрво

Шапчанка Драга Љочић је четврта жена у Европи која је стекла универзитетску диплому доктора медицине. Не само што је била прва жена лекар у Србији, већ и прва Српкиња официр, с чином поручника санитетске службе Војске Кнежевине Србије. Драга је већ као искусан лекар 1878. у Цириху званично постала „доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести“. Богату праксу стекла је на бојним пољима јужне Србије у српско-турским ратовима.

Посланик Дјаченко упозорио да ће се са српским колегом повући са Цетиња

Пре 24 године преминуо је један од најпознатијих рудара тадашње Југославије, Алија Сиротановић, јунак социјализма, познат и по томе што се његов лик нашао на новчаници од 20.000 динара

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

Сама реч вашар долази из мађарског језика. Означава и сâм догађај и место где се одвија. Раније се често користила и реч из грчког језика са истим значењем – панађур. Словенска реч сајам употребљавала се равноправно са ове две стране речи, али се, временом, сајам више везује за „трговински“ облик вашара. Још једна словенска реч која се користи и за вашар је сабор.

Историчарка Љубинка Шкодрић, виша архивисткиња у Архиву Србије, пише о цензури у окупираној Србији у периоду од 1941. до 1944. године.

Хоћу да вас оженим. Девојка коју сам вам наменио може да савлада сваког женомрсца, тако је Лаза Костић хтео да приволи Теслу на женидбу.

Преки војни суд на смрт осудио 11 лица, а 51 добило затворске казне. Црногорска штампа за процес у Колашину оптужује Београд

Некада велики град широке аутономије у оквиру деспотовине био је од описиван као „град сребрни и у истину златни“, а на свом врхунцу био је пет пута већи од тадашњег Лондона. У њему су забележена и имена наших првих глумаца

Историја бележи да је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маја 1941. године на Равној гори основао Команду четничких одреда Југословенске војске, први герилски покрет против нациста у окупираној Европи. Заметак нове војске у отаџбини била је група од седам официра и 24 подофицира која је са својим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србију. Међутим, мало је познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске војске у отаџбини заслужна и двојица наредника морнарице – Дејан Узелац и Фрањо Сеничар.

Навешћу четири примера успешних Срба у “свету“ чија имена су непозната широј јавности у Србији. Они би младим људима могли да послуже као достижан узор.

Свечана униформа краља Александра Обреновића и венчаница краљице Драге били су у понуди на аукцији 1904. у Лондону само неколико месеци после атентата. Купци су се надметали за дијадему српске краљице са брилијантима и гривну украшену брилијантима и сафирима, поклон руског цара. Лицитирало се и за турски орден Меџедије и персијски орден Сунца, богато украшених брилијантима. У Бечу је истовремено одржана аукција опљачкане имовине Обреновића, на којој је највећа атракција била јахта „Драга“, свадбени дар београдске општине.

Неколико пута је шеф црногорске државе Филип Вујановић поновио да би из националне химне требало одмах избацити неколико стихова. Шта је високу политичку личност у суседној држави навело да се тако негативно изрази о једном од националних и државних симбола. Убрзо се сазнао разлог: непожељне стихове написао је Секула Дрљевић, политичар, а не песник. Највишој политичкој личности у Црној Гори, није, међутим, засметало што речи државне химне није написао надахнути поета, него што је аутор текста после завршетка Другог светског рата проглашен за ратног злочинца.

„Моји Козарчани су били упорни као Руси, док су Руси, замислите, стално питали: у ком је правцу Берлин? Циљ им је био само један – главни град Немачке“, – сећа се у интервјуу за „Глас Русије“ српски ветеран Другог светског рата, носилац медаље „Партизанска споменица 1941. године“ Раде Кевић.

У времену које слави разне старлете, естрадне уметнице и ријалити звезде, тешко је скренути пажњу на истинске хероје.