Историја бележи да је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маја 1941. године на Равној гори основао Команду четничких одреда Југословенске војске, први герилски покрет против нациста у окупираној Европи.

Заметак нове војске у отаџбини била је група од седам официра и 24 подофицира која је са својим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србију. Међутим, мало је познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске војске у отаџбини заслужна и двојица наредника морнарице – Дејан Узелац и Фрањо Сеничар.

У време када се у Србији 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србије било је више високих југословенских официра који су одбили да се предају 17. априла. На пример, ветеран из Првог рата Коста Пећанац имао је своју војску, као и артиљеријски генерал Љубо Новаковић, који је био стациониран са својом групом на Руднику.

Карте „Абвера“, немачке војне обавештајне службе из 1941. године (које су микрофилмоване и похрањене у Војном архиву) сведоче да су Немци имали непријатеља у готово сваком делу Србије и Црне Горе. Међутим, само је Дража Михаиловић у штабу имао радио-телеграфисте Краљевске морнарице – нареднике Дејана Узелца и Фрању Сеничара. Они су успоставили радио-везу са Лондоном и легитимисали се као први антифашистички покрет у Европи.

Према сведочењу енглеског пуковника Вилијема Бејлија, које је записано у књизи „Британски спољни односи у Другом светском рату“, прва радио-порука Драже Михаиловића ухваћена је у Лондону средином августа 1941. године.

– Морнаричка радио-станица у Портшиду почела је хватати сигнал неидентификованог радио-предајника и веза је одржавана са крајњом пажњом. Крајем месеца несумњиво је утврђено да станицом управљају јединице Краљевске југословенске војске – записао је Бејли.

А, како је то било на терену записао је морнарички поднаредник Светозар Филиповић у својим „Сећањима једног равногорца“.

Према Филиповићу, Дејан Узелац морнарички наредник радио-телеграфиста, слушајући радио-саобраћај ухватио је сигнал британске станице која је разводила бродове по Медитерану. Службујући претходно на торпиљерки „Велебит“, знао је кодове радио-станице са брода и јавио се кодовима торпиљерке.

При првом контакту енглеска станица Портшид тражила је да се југословенски „брод“ легитимише. Са Равне горе је јављено да нису брод већ „станица Југословенске војске неокупиране Србије“.

Провера је затим настављена. Енглези су били неповерљиви. Потпуковник Драгослав Павловић из Дражиног штаба упутио је Енглезе да пронађу његовог „класића“ мајора Живана Кнежевића, који је био на Блиском истоку.

Енглези су мајора нашли, али му је требало две недеље да допутује у штаб СОЕ (Специал Оператионс Еxецутиве, Управа за специјалне операције – тајна британска обавештајна служба из времена Другог светског рата). Он је „идентификовао“ устанике. Према сведочењу из Дражиног штаба, 25. септембра Радио Лондон је емитовао потврду шифре препознавања и то је, како је записано, био најсрећнији дан на Равној гори од маја 1941. године.

(Новости)

Ознаке: Југославија, герила, Драгољуб Дража Михајловић, Други светски рат, Србија, четници.