Подешавања / Settings

Гостујући на националној телевизији, Хепи ТВ, у емисији за пољопривреднике, Боља земља, коју води Урош Давидовић, Балент Јухас, директор фонда Просперитати, представио је пројекат мађарске владе вредан 160 милиона евра, преко којег ће Мађарска да финасира куповину земље и кућа за младе брачне парови, који осим српског имају и мађарски пасош, а живе искључиво у Војводини.

„РЖД Интернешнл“ наставља да ангажује српске компаније за извођење радова на реконструкцији железничке инфраструктуре Републике Србије. Тако су 22. марта потписани уговори за извођење низа грађевинско-монтажних радова са „МБА-Ратко Митровић Нискоградња“ д.о.о. Београд и „Енергопројект Нискоградња“ а.д. Београд.

Бели тартуф или другачије кухињски дијамант је врста печурке чија цена достиже од 2.000 до 8.000 евра по килограму. И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима.

За инвестиција које се бележе као приватне великим делом стоји капитал хрватске државе, која проводи своје политичке и безбедносне интересе.

Не можемо и даље да остављамо стотине милиона људи да пате од глади, док неколико особа на врху лествице нагомилава ресурсе којима би могли да помогну сиромашнима – апелују светски интелектуалци. Време је да се каже да је овакво стање једноставно неприхватљиво.

– Да смањимо издатке за само два одсто били бисмо међу земљама које најмање у Европи троше на јавни сектор – истиче сарадник Института за европске студије.

Многи хотели и одмаралишта који су били власништво српских предузећа су почетком деведесетих година прошлог века, одлуком Хрватског фонда за приватизацију, продати. По подацима Хрватског фонда за приватизацију, 158 објеката српских предузећа је продато, десет додељено на коришћење, за 40 зграда и станова воде се спорови, а 91 објекат је слободан.

Недеља би за све српске трговце могла да постане нерадна ако надлежни прихвате иницијативу Самосталног синдиката трговине да се законом забрани рад на тај дан.

  Одмах после „српске октобарске револуције“ (2000) нове власти у Србији су се поставиле у губитничку преговарачку позицију тврдећи да „ЕУ нема алтернативу“ и без резерве нас препустили на милост и немилост Западу. Уверавали су нас како ћемо сада (после 2000. године) у новом „партнерском односу“ са Западом брзо остварити стабилност и развој, те да […]

Златна грозница поново тресе свет… Не само зато што су залихе нафте ограничене, него и зато што је вредност националних валута врло нестабилна у условима савременог света. Копа се испод воде, тамо, сматра се, има највише злата. Јапанци копају и испод канализације, нису гадљиви, кад је о злату реч…

Од када је Црна Гора увела санкције Русији и заузврат се нашла под контрасанкцијама, извоз Црне Горе је опао за 20%.

Бањалука – Надлежни у Републици Српској уверавају како је буџет стабилан и да Српска редовно сервисира све своје обавезе. Подаци са терена међутим демантују тврдње, буџетска издвајања од субвенција за младе брачне парове до накнада за заслужне борце.

„Сматрам да је за Србију пут ка европским интеграцијама којим је (безалтернативно) кренула погрешан и да не одговара нашим националним интересима, поготово што чланство у ЕУ претпоставља и претходно учлањење у НАТО.“ Имајући у виду да сам последњи панелиста овог тродневног скупа[1] и да је ограничено време предвиђено за моје излагање, те ценећи немачку пословничку […]

Из Србије је прошле године на све стране света извезено 454.444 тоне разног воћа, за укупан приход од 583,40 милиона долара. Количински, то је 16 одсто више него 2014, кад је, такође по подацима Привредне коморе Србије, извоз био 391.930 тона, а прилив 552,40 милиона долара.

„Колико ће пут Србије ка ЕУропским интеграцијама  трајати и шта ће остати од наше земље и народа (и да ли ћемо то бити уопште ми) када на све уцене и уступке пристанемо, можемо само да претпоставимо.“ Од Србију се тражи не само да испуни услове који су прописани и за друге државе него је изложена […]

Српска просечна плата ће пасти зато што ће остати без прихода 30.000 људи, односно толико ће плата бити мање у просеку, а да ли ће приватни сектор “усисати” толики број тешко је поверовати. Поготово, што су запослени у јавном сектору и сада имали плате изнад просека, па су самим тим повећавали укупну просечну плату државе”, закључује Ћулибрк.