Подешавања / Settings

Не знају или неће да знају да су богумили само једна хришћанска јерес, може се слободно рећи у православљу, а никако неки посебан богумилски народ.

Четвртак, 4. мај. Прошле ноћи предала су се три бугарска војника са фронта код Шупље стене и причају да су их наше тобџије, односно Ковилска група 1. и вод 3. батерије са Ковила страшно потукли. Кажу, „неке нове хаубице“. Из њине чете су имали ових дана око 40 губитака и кажу: „Сада нас можете убити или чините сада са нама шта знате, само кад смо се ми спасили онога чуда од артиљерије“.

„Срба је све мање. Спали смо овде у Мушникову на 15 кућа и 28 душа. Ето 120 кућа зврји празно. Политичари нас заобилазе. Чули смо да су пролазили путем, али никако да скрену ка нама“, прича Веселин Тодоровић, мештанин овог призренског села које се налази на узбрдици, поред пута Призрен – Штрпце.

Понедеоник, 24. април… Ађутант ми рече: „Милета, ово је наређење за напад сутра, у 7.00 пре подне: Шумадијска дивизија, ојачана са Вардарском дивизијом, сутра у 7.00 изјутра предузима напад на непријатеља на фронту Ветерник – Добро поље – Соко.“

Историчар Предраг Вукић сматра да је падом Скадра у руке Турака 1479. године отпочела албанизација овог простора и исламизација православног и римокатоличког становништва. Они су, иначе, до тада чинили претежан део становништва Скадра и околине.

Пре десетак дана имали смо провале у пет кућа.
Срамота је да ниједна институција годинама нема времена да изађе на терен и реши проблем осветљења.

Све владе од 2000. године означене су као про-западне, али антисрпска политика Запада једва да се променила. Запад подржава про-западне владе у Србији (свуда), али не и про-српску политику и интересе.

Овогодишње Сретење Господње остаће уписано у аналима Митрополије црногорско-приморске по једном необичном крштењу какво није запамћено откад је Иван Црнојевић основао престоницу под Орловим кршем и пре 530 година ударио темеље Цетињског манастира

Понедеоник, 3. октобар. Дејствује се силно. Све бела клупчад избијају по гребену самих ровова, а разорна зрна силно падаху по самим рововима. Црни димови избијаху као стубови. Пешачке борбе нема. Око 2.00 по подне добисмо наређење да цео положај три-четири часа по подне што јаче тучемо артиљеријском ватром и у 4.00 по подне да ватру обуставимо, јер ће тада пешадија кренути.

Не, неће бити боље! Осим ако мора да нам буде горе да би нам уствари било боље?! Бриселска решења су наметнута решења која нормализују односе Београда и Приштине на њиховим путевима евроинтеграција

– Биће боље када крене да се ради и зарађује, а од празне приче нико није живео. Сви су долазили код нас, од Војислава Коштунице, па редом, али не верујем никоме. Ево, док они овде причају у центру Лепосавића, тамо на међи Албанци секу моју шуму, и нико ништа не предузим

Субота 6. август 1916. По самој мирноћи на бојишту изгледа да се све припрема на велику борбу… Војници бејаху сви у строју заједно са водницима; командир беше на средини испред строја, висок као бор, поносит и горд, величанственог изгледа, никада као сада

Заједница – друга по важности српска реч косовског лексикона избледела је брже него што се очекивало. Њено значење пресушило је као вештачко Грачаничко језеро, па народ остао и без воде и без обећане слободе

Седнем под маслину на самој морској обали и замишљен дуго седим сам. Мисли моје праћене су прошлим ранијим сретним животом у своме завичају, сећам се онога лепога живота, моје дечице, родитеља, жене, брата и сестара, размишљао сам на наше родне равнице, на лепа поља обрасла мирисним цвећем, на лепе долине којима поветарац дуваше, пренео сам у мислима, да сам тамо.

Све владе од 2000. године означене су као про-западне, али антисрпска политика Запада једва да се променила. Запад подржава про-западне владе у Србији (свуда), али не и про-српску политику и интересе.

Среда, 30. децембар 1915. Око 11 часова пре подне били смо на брегу изнад Базар Шијака, одакле се угледа Драч са својим пристаништем и градом. Брег окружен са три стране морем, бљешташе се од кућа лепога и жељно очекиваног Драча…