Подешавања / Settings

Једна од првих битака у Великом рату водила се на Церу, у августу 1914. године. У њој су српске снаге под заповедништвом Степе Степановића однеле победу над аустроугарским јединицама фелдмаршала Оскара Поћорека. Битком на Церу спречена је намера Аустроугарске да на самом почетку војнички сломи и окупира Србију како би потом могла да се окрене против Русије.

Познаваоци келтских речи, знају да се реч СИГА преводи као бели камен или блок. У ствари, то је основни материјал са којим су зидана утврђења и храмови. Мало је познато да се и данас у појединим деловима Србије овај блок исто зове СИГА а данашњи српски језик њега је прекрстио и назвао ЦИГЛА.

После интервјуа са француским новинаром Пјером Пеаном „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Расписивањем избора А. Вучић и његова клика желе да обезбеде привид свеже бирачке подршке како би довршили територијално цепање Републике Србије – то им не смемо дозволити!

Пуцњима у Сарајеву на Видовдан 28. јуна 1914. године убијен је аустријски престолонаследник Фердинанд, а Аустроугарска царевина добила повод за давно сањани „продор на Исток“. За атентат је оптужена Србија којој је 23. јула постављен чувени ултиматум. Српска влада састала се у Нишу ради решавања овог тешког питања, будући да је земља тек изашла из балканских ратова, исцрпљена и са великим губицима.

Није неопходно ни тврдити да је Дунав увек играо значајну улогу у животу становништва у великом делу Европе, јер то важи за сваку велику реку која протиче кроз плодне пределе и све цивилизације су и настале у таквим областима

Америчке консултантске фирме, Тројка и високи званичници земаља погођених кризом осмислили најсофистициранији модел пљачке у новијој људској историји.

Српски режисер Емир Кустурица рекао је за „Вести“ да ће документарни филм, који намерава да сними поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, третирати сучељавање различитих ставова о његовим поводима и узроцима.

Јеромонах Роман (Матјушин), јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

Настојаћемо да покажемо све лажне аргументе владајуће клике окупаторових слугу у њиховом правом светлу, које је, у ствари, мрак за лов у мутном, али и разлоге због којих крећемо у још једну изборну борбу за Србију.

Уместо анализе једне сеобе, коју историчари сматрају историјском истином (чак једином истином која важи за досељавање Срба на данашње просторе), можемо лако доћи до неколико типова миграција са преласком Дунава, за чије извођење постоје потпуно реални техничко-физички услови у складу са претходним анализама

Америчке консултантске фирме, Тројка и високи званичници земаља погођених кризом осмислили најсофистициранији модел пљачке у новијој људској историји.

Свестан српског порекла Иван Четврти беше и велики приложник српским манастирима, посебно манастира Хиландара.

Управо српска генеалошка карика Иванове мајке Јелене Глинске, повезује његове корене са нашим средњовековним династијама: Немањићима, Лазаревићима, Бранковићима, Дејановићима и Јакшићима чији је она директни изданак. Њен син, у четвртом родословном колену, потомак је чувеног војводе Ђурађа Бранковића, Јакше.

Јеромонах Роман (Матјушин), јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

После интервјуа са француским новинаром Пјером Пеаном, „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ из његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.