Расписивањем избора А. Вучић и његова клика желе да обезбеде привид свеже бирачке подршке како би довршили територијално цепање Републике Србије – то им не смемо дозволити!

4. Борба за законе слободне Србије

У поробљеној Србији нема ни владавине права, као другог предуслова за слободу избора. Србијом данас влада једна клика која је погазила Устав и која је остала лишена правног основа. Реч је о класичној тиранији, завијеној у вео плебисцитарне демократије коју оличава А. Вучић, којој демагошко позивање на подршку неслободног и обманутог бирачког тела служи само као псеудодемократско оправдање, док се прави извор подршке налази у НАТО штабу за Југоисток.

Ако Устав пре свега служи да буде гарант заштите права појединаца од узурпације власти, онда у земљи са погаженим Уставом и умуклим Уставним судом не постоји никакво јемство за заштиту било ког, па ни бирачког права.

Уосталом сама чињеница постојање закона, као ни дата сагласност оних у чије име се влада, не чини једну државу правном. Управо се у западној правној мисли истиче да су само они закони који обезбеђују слободу – ваљани закони. Закони пре свега мора да јемче слободан развитак једног народа. Српском народу се данас намеђу такви закони који треба да га учине робом глобалне Империје и НАТО пакта. Ни једна генерација не може да у име целог народа, као духовне заједнице предака, савременика и потомака, изабере ропство уместо слободе. Зато се о уласку у ЕУ не може одлучивати ни на каквом референдуму. Једном речју, у тиранији нема услова за слободне изборе!

5. Зашто не бојкотујемо изборе?

Имајући све ово у виду, бојкот избора се чини као једини политички и национално оправдан чин. Посебно ако се има у виду да ће краткоће предизборне кампање у потпуности фаворизовати владајуће странке, пре свих СНС. Међутим, бојкот избора је политички оправдан уколико га прихвате све патриотске политичке организације, пре свих ДСС, Двери и СРС. Без њихове подршке бојкот је осуђен на неуспех и може само додатно помоћи СНС да повећа број посланичких мандата.

Изласком на изборе патриотске политичке организације не дају легитимитет једном тиранском режиму, већ би уз стално истицање нерегуларности избора у окупираној Србији, учествовале у борби за спољну и унутрашњу слободу. Неправо не може постати право, нити насилна владавина може постати легитимна. Пашићеви радикали, учествујући на изборима расписаним само неколико месеци после Тимочке буне, заведеног ванредног стања и преког суда када се режим обрачунао са њиховим вођством, нису дали легитимитет милановско-напредњачкој аустрофилској политици.

Са само десетак новоизабраних народних посланика радикали су тада храбро повели борбу за политичку слободу, која је задобијена после сплета спољних и унутрашњих околности. Петар Кочић је, затваране и прогањан од бечког окупатора, био херојски народни трибун на скупштинским заседањима босанског парламента, који је био под потпуним назором окупатора – користио је сваку могућност да јасно и гласно искаже шта Срби у Босни и Херцеговини мисле.Данашња криза западних непријатеља независности и политичке слободе српског народа, а свеукупно снажење осведоченог српског пријатеља – Русије, говори да ни у садашњим условима окупације борба за сваки посланички мандат није бескорисна.

Порука Вучићу и његовим страним газдама

Расписивањем избора А. Вучић и његова клика желе да обезбеде привид свеже бирачке подршке како би довршили територијално цепање Републике Србије кроз доношење новог Устава, ампутирањем КиМ и регионализациојом = федерализацијом остатка Србије. Поред територијалног, у првим месецима нове напредњачке владе завршило би се са економским разарањем Србије, кроз увођење стечаја у индустријске гиганте у реструктуирању и коначно цепање и урушавање великих система који су гарант привредне самодовољности и државне независности, какав је пре свега ЕПС. Говоримо о привиду бирачке подршке, јер још једном понављамо – мандати добијени од поробљеног народа не могу се сматрати слободном делегацијом власти.

Отуда треба послати поруку Вучићевим западним налогодавцима да ће први слободно изабрани представници српског народа поништити све међународне споразуме који су закључени противно императивним прописима домаћег правног поретка, а да ће њиховим потписницима судити за велеиздају. Тиранија квислиншке владе, макар била заогрнута новим уставом, не може стећи карактер правне владавине све док у једном народу није убијена свест и тежња ка слободи.

Ту свест треба сведочити свуда и на сваком месту, па и у посланичким клупама окупиране Србијине скупштине. Само појединим лаковерним бирачима може да изгледа да се једна власт, насилно инсталирана споља, креће у категоријама легитимитета и легалитета. Оваква власт уважава само позајмљену силу, за коју је везала своју свеукупну будућност. Отуда оно што немају и за чим не хају, не могу ни да дају. Српски народ мора да зна да се слобода не добија правом, али се доцније само правом чува.

Позивамо све пробуђене и све непокорене да гласају за Двери! Не признајемо окупацију! Идемо ка слободи! Кренимо заједно у будућност!

(Редакција сајта Двери)

Ознаке: парламентарни избори, слободни извори, Србија, Српски покрет Двери