Подешавања / Settings

Ни први пуцњи на Ади Курјачици приликом преласка Аустрогара преко Дрине 12. августа 1914. нису могли наговестити да ће малени, осмогодишњи Момчило Гаврић из засеока Подгучево, у лозничком селу Трбушница, постати најмлађи војник управо почелог Великог рата. Да је непријатељ био другачији, не би осмогодишњак обукао униформу ни тада, али војници у плавим униформама прешли су у Србију у пакленом походу спремни да убију све што им се нађе на путу, и старце и жене и децу.

И остала законска решења иду против широких слојева становништва, супротно макроекономској логици излазска из рецесије, попут опстанка високих каматних стопа Народне банке, и каматних стопа у целини банкарског сектора (дакле и пословних банака, или заправо страних банака на територији Србије).

Оба документа говоре о склоности Европе да подржава независност делова вишенационалних земаља. Још увек нико није укинуо важност Декларације и критеријума за признавање нових држава на територији бившег Совјетског Савеза.

У периоду раног и развијеног феудализма српска и македонска култура врло се често укрштају, као што се Срби и Македонци територијално допуњују. Бављење музиком као професијом помиње се у црквеним законицима од којих су по подацима најдрагоценији „Номоканон“ у преводу св. Саве („Иловачка крмчија“) из XIII века и „Синтагмат“ Матије Властара (XIV век).

Владика Његош је подржавао Вукову употребу и народног језика, али не на тај начин, као мјере и извора књижевног језика, а Вукову реформу писма и правопис никада није признавао. Његошев језик и правопис су потпуно другачији од Вуковог.

Старица Европа је одавно изгубила самосталност, престала је да се оријентише у нормама међународног права, заборавља шта је јуче причала и шта је данас у њеним интересима. А терминологија јој је потпуно замршена.

Прво двоименовање српског језика, у складу са Бечким књижевним договором, је спровео Даничић Ђура (Поповић, Ђорђе – рођен у Новом Саду, 1825. умро у Загребу 1882.године ; Даничић је своје презиме промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић, а име у Ђура.), у свом најзначајнијем дjелу: ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“.

Први фактор, је уникатни трговински повлашћени споразум који само Србија има у економским односима са Русијом (и који ће се изгубити уколико се уђе у ЕУ), а други је питање суверенитета земље, односно Косова и Метохије, који се додатно угрожава сваким даљњим степеником испуњавања бројних услова придруживања ка Унији, а на крају ће се тражити и сами чин признавања.

Саборност и православље водећи кругови Запада доживљавају као фундамент без кога не може постојати ни Русија ни Србија.

Наиме, Вуков задатак је био “очистити“ српски “природни језик“ од православних црквенословенских “наноса“ и вратити у ванправославно, предхришћанско југословенско окриље. Уклонити карактеристична српскословенска и црквенословенска слова, и свести српску ћирилицу на исти број слова са хрватском латиницом.

Саборност, за разлику од демократије, није везана са питањем својине, то је јединство колектива и индивидуе

Да би се наставио континуитет Србије ка програмираном банкроту и уништењу остатака економије под старом-новом Вучићевом владом страни фактор је наметнуо и у персоналном смислу, економисте који треба да наставе овај погубни концепт (Крстић, Кори Удовички, Вујовић, Мали).

Синдикати у Крагујевцу спремају се за протесте уколико измене Закона о раду уђу у скупштинску процедуру, а прескакање јавне расправе о радничким правима оцењују као кршење демократске процедуре и својеврстан преседан који до сада није забележен у Европи, па ни у Србији.

Добро, да ли онда само православни имају „монопол“ над хришћанством, или ће се само православни спасити? Да овде није реч о једном ограниченом, ускогрудом, дискриминаторском, егоцентричном и искључивом гледишту?

У нову годину у Пчињском округу без посла је ушло више од 31.000 људи, а забрињавајући је податак да је на листи незапослених у пчињском региону скоро 1.500 људи са факултетском дипломом.

Charta Oecumenica између осталог садржи, све одлуке којима су се „православни представници“ током времена удаљили и одбацили учења светих Отаца и праву веру и лукаво потписали отпадништво (апостасију) у наше име, у име правоверног народа Цркве Православне!