Руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за изучавање Словена РАН, Јелена Гускова, наставља тему о томе како Европа тумачи норме међународног права.

У првом делу смо говорили о давно заборављеној епизоди везаној за признавање независности делова Југославије. Тада јединство земље нису подржале, како поједине државе, тако ни међународне организације. Међутим, желимо да подсетимо на још два документа која се такође тичу данашње ситуације, између осталог, у Украјини.

17. децембра 1991. године у Бриселу је на заседању министара иностраних послова земаља-чланица ЕУ усвојен занимљив, али сад већ заборављен документ у којем су се утврђивали критеријуми за признавање нових европских држава. Аутори пројекта су биле Немачка и Француска.

У документу под називом „Декларација о критеријумима за признавање нових држава у Источној Европи и Совјетском Савезу тврдило се да ЕУ и државе које улазе у њен састав потврђују приврженост принципима Хелсиншког Завршног акта и Париске повеље, посебно принцип самоопредељења. Оне потврђују спремност да признају нове државе које су прихвтиле одговарајуће међународне обавеза и које су добровољно спремне да учествују у мировном процесу путем преговора.

Министри су постигли општи споразум о критеријумима за признавање нових држава. Оне су дужне да:

— поштују одредбе Статута УН и обавезе, усвојене на основу Хелсиншког Завршног акта и Париске повеље, посебно у вези с питањима правне државе, демократије и људских права;
— гарантују права етничким и националним групама и мањинама у складу с обавезама, прихваћеним у оквиру СБСЕ,
— поштују неповредивост свих граница које могу бити измењене само мирним путем и уз међусобни договор;
— признају све одговарајуће обавезе које се односе на разоружавање и неширење нуклеарног оружја, као и на безбедност и регионалну стабилност,
— решавају све проблеме који се тичу правног наслеђа држава и регионалних спорова путем преговора, укључујући и арбитражу, у случају потребе.

Истовремено је усвојена Декларација о Југославији у којој се није крило да су „Европска унија и државе које улазе у њен састав одлучиле да признају независност оних југословенских република, које испуњавају доле наведене услове“.

Југословенске републике је до 23. децембра 1991. године требало да изјаве следеће:

— да желе да буду признате у својству независних држава,
— да потврде признавање обавеза које се садрже у документу о критеријумима за признавање нових држава,
— да потврде да признају услове Хашке конвенције у вези с људским правима и правима националних и етничких група,
— да потврде даљу подршку напора генералног секретара и Савета безбедности Уједињених нација и наставак Конференције о Југославији.

После усвајања децембарских Декларација ЕУ је ужурбано признала Хрватску која је прекршила најмање четири од пет услова ЕУ, али се отезало с признавањем Македоније која није прекршила ниједан.

Осим тога, подржана је независност Републике Босне и Херцеговине с нестабилном унутрашњом ситуацијом, с неодређеним политичким уређењем, с неразјашњеним односима међу народима који живе у њој, у којој се водио рат.

Оба документа говоре о склоности Европе да подржава независност делова вишенационалних земаља. Још увек нико није укинуо важност Декларације и критеријума за признавање нових држава на територији бившег Совјетског Савеза. Мислимо да они могу представљати основу преговарачког процеса у Украјини и у Придњестровју под покровитељством европских структура и Русије.

(Глас Русије)

Ознаке: Југославија, Елена Гускова, Русија, Словени, Србија