Подешавања / Settings

Било би веома важно да Србија у мандату наредне владе потврди своју војну нутралност јасним документом у форми закона.

Амерички стратег Збигњев Бжежински позива на савез „Сједињених Држава, Русије и Кине за добробит целог света“, цитирајући његову нову књигу знаковитог наслова за грађене бившег Совјетског Савеза „На путу до глобалне перестројке“, пише портал Geoeconomist.

Гост емисије „Интервју“ био је господин Дејан Лучић, наш најпознатији писац шпијунских романа и стручњак за геополитику. Човек који зна све о тренутним плановима светских сила и обавештајних служби, али и о нашој улози у свему томе. Дејан Лучић је председник политичког савета и кандидат за народног посланика „Српског препорода“. Препоручујемо да погледате цео интервју […]

Сваке године амерички Стејт департмент објављује извештај о стању људских права у свету, иако се у њему редовно прећуткује стање људских права у оквиру сопствених граница.

Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?

Александар Вучић је на добром путу да оствари историјски резултат и постане гори владар и од самог Бориса Тадића. Уједињење них двојице била би најгора непогода која нас може задесити, а управо таква опасност прети после недељних избора. Та дружина би, имајући у виду последице досадашње владавине Вучића и претходне Тадићеве власти, сигурно још јаче придавила Србију у корупцији и криминалу, чиме би истински препород поново био одложен до њиховог одласка с власти.

Гост емисије „Интервју“ био је господин Андреј Фајгељ, универзитетски професор, политичар и дисидент. Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о најављеним парламентарним изборима и о политичкој сцени Србије, али и о бројним другим актуелним темама. Извор: БAЛКAН ИНФО

То је пут без повратка и на том путу је највећи губитник Европа, а не Русија и Америка.

Велики тријумф Србије у одлучујућем тренутку за победу се изборио Војислав Шешељ. Четнички војвода, националиста, патриота, оснивач и председник Српске Радикалне Странке, нашао се „1 на 1“ против српских окупатора.

Орбанови напади на Брисел не могу се окарактерисати као чисти опортунизам, у њима постоји јак идеолошки елемент.

Без обзира на огромно преимућство владајуће коалиције СНС и СПС у социолошким истраживањима, предстојећи ванредни парламентарни избори који ће се одржати 24. априла у тој земљи, скривају доста интигра. А главна интрига повезана је са сложеним процесима који се одигравају у опозиционом блоку.

Изборна кампања за парламентарне, покрајинске (Војводина, али не и КИМ, што је „тековина“ актуелних власти) и локалне изборе 24 априла, може се сматрати макар са политиколошког аспекта, као велики корак уназад у неким елементарним постулатима демократије и плурализма који су тешко стицани током последњих четврт века обнове вишестраначја.

На вашим вратима су се, ових дана, можда појављивали ликови који су захтевали да се изјасните да ли ћете гласати за Вучића или не. Чак су, понегде, тражили и да снимају изјаве престрашених људи о премијеру. Јасно је да овакав притисак на српске грађане није виђен од појаве секташа који иду од врата до врата и причају о скором „Јеховином царству“ које ће, за „изабране“, на земљи трајати хиљаду година.

У окупираној Србији у недељу ће се одржати трећи парламентарни избори за 4 године. Многи Срби ће тог 24.априла отићи на гласање, исто као што су то учинили и 16.марта 2014. или 6.маја 2012.

Није ли, најблаже речено, мало необично да премијер Вучић, што лично, а што преко својих верних таблоида, непрестано понавља како „само што није изгубио изборе“, а да, истовремено, агенције објављују да има подршку од преко педесет одсто опредељених бирача, а тај проценат се у неким истраживањима понекад пење и до 54–55 одсто? И није ли гротескно да Александар Вучић поручује како „нигде нисте могли да видите да злоупотребљавам функцију премијера у кампањи и говорим лоше о својим политичким противницима“, а да се практично комплетан информативни програм српских медија (сем морбидне медијске експлоатације трагичне судбине оне младе жене из Борче) свео на промоцију његових различитих предизборних активности?

Либански Хезболах, шиитска групација, 1989. године, унела је једну суштинску промену у свој унутрашњи систем, која јој је омогућила да престане да буде само једна милиција, и да се претвори, четврт века доцније, у најважнију либанску политичку и војну организацију, и једну од најутицајнијих на Блиском истоку.