Подешавања / Settings

Крстарица „Москва”, иначе командни брод руске Црноморске флоте, има носивост од 11.500 тона, максималну брзину од 32 чвора, може да борави на отвореном мору и плови без попуне горивом 30 дана, а посада има 485 људи.

Дајте, људи, да се уозбиљимо, аман, Србија из дана у дан све више подсећа на лошу реплику Монти Пајтона, тачније, као да нам дане кроје и пишу оне мучене „Курсаџије“!

У програму једне војвођанске странке (ако се не варам, исте оне „Треће Србије“, која је уз благослов СНС-а отимала радна места од већ запослених људи за своје страначке активисте) међу првим тачкама стајала је идеја да Нови Сад постане нова престоница Србије.

Због принципа функционисања овог сајта, свој текст предајем до понедељка у 17 сати. Тако нећу бити у прилици да одгледам емисију на РТС–у (у 21.00) у којој ће, како је најављено, „Александар Вучић открити ко руши српску Владу, да ли тајкуни и стране амбасаде дестабилизују земљу, имају ли савезнике у Вучићевом кабинету, те да ли медијско-аферашки рат може утицати на свеукупни амбијент у Србији“

У основи, постоје два начина улагања у фондове. Први је обавеза за све послодавце да уплаћују (9,5 одсто) неопорезоване бруто зараде на индивидуалне рачуне радника. До 2020. године тај износ ће се повећати на 12 процената. Када је Аустралија први пут увела обавезно индивидуално осигурање, оно је износило само три одсто.

Србија и српски фактор на Балкану у целини, улази у период нестабилности у међународним односима, са низом изазова, где су посебно значајни економска проблематика и безбедност. Са порастом улоге мултиполаризма у савременом свету где посебан значај имају Русија, БРИКС, ШОС, српском фактору се нуди могућност равномерније спољне политике и сарадње.

Моје име је Никола Јовић. Имам 19 година. Студент сам прве године Факултета политичких наука, смера међународне политике. Ово што ћете читати је моје сведочење о догађају који се недавно одиграо на мом факултету. Потписујем и стојим иза сваке речи, наравно ако сви они који овај текст буду објављивали обаве то у целости, без икаквог цензурисања и дописивања.

Нико се против неправде не бори, она се у овом делу Европе негује.

Пише: Јања Гаћеша

Шта прво ставити у српски национални програм? Прва тачка нашег националног програма требало би да буду – деца. Српско друштво умире.

Ми предлажемо Министарство за бригу породици, већу подршку рађању, младим брачним паровима и породицама са више деце, комплетну стратегију борбе против беле куге, као и социјалну заштиту самохраних породица у којима ниједан члан није запослен и презадужених породица које су практично банкротирале и више не могу да плаћају кредитне рате или комуналне услуге.

Отаџбина није изгубила наду у своју Србадију. Не сме ни Србадија да изгуби веру у себе. Ако нешто хоћемо онда није питање да ли можемо већ када крећемо. Верујући Србин може све и када одлучи да то и хоће питање остаје само када ће то урадити. Oд тог момента више нема назад више га ништа не може зауставити. Сви ми добро знамо ко су нам ђедови и поносни смо на њих. Задатак њихових унука данас је да и они буду понос своје Отаџбине.

Завод за обрачун и плаћања (ЗОП), као наследник претходних служби контроле плаћања, угашен је последњег дана 2002. године. О значају постојања ове службе много се причало, њена функција у контроли платног промета и спречавању избегавања плаћања пореза имала је епске резултате.

„Социјалистичка Република Србија успостављена 1945. најдуговечнија је српска држава у 20. веку“, рекао је својевремено Петар Стамболић, некадашњи председник председништва Србије и тако само наставио групно заваравање. Наиме, Србије тада није ни било јер је једина после чувеног АВНОЈ-а имала покрајине, а после накарадног Устава из 1974. и република у републици, јер су покрајине добиле управо таква овлашћења. Срби су и даље наставили да славе.

Ко је изгубио живце у Анкари? И заиста, шта је све то требало Турској? Да обори руски авион, који ни у једном тренутку није угрожавао безбедност Турске; да га обори иако је руски авион био на задатку борбе против терориста у Сирији. Што аутоматски доводи до питања: да ли је Турска искрена у свом јавно објављеном рату против тероризма?

Пише: Мирослав Лазански

Најава да ће се као оптималан модел за релаксацију претеће опасности од исламског екстремизма на простору некадашње Југославије, применити успешни тзв. хрватски модел односа са ИВЗ (Исламска верска заједница) о чему ће се практично едуковати председници држава региона у оквиру сусрета Брдо-Бријуни све под диригентском палицом каубојског чика Бајдена, ваљда већ оперативно задуженог за линију ватре против насртљивих Руса, сасвим случајно православних и доказане словенске браће српске, звучи крајње цинично!

Албанац који је краве утерао у двориште Стојановића је том приликом баба-Персу истукао. Њене комшије тврде да јој држао и секиру изнад главе претећи да ће је ударити. Ништа од тога судија није узео у обзир.