Подешавања / Settings

Није се појавио на церемонији доделе у Мадриду, што се догодило први пут у историји ове награде, уз коментар како „баш тај дан мора у шуму да бере гљиве“. Сасвим логично објашњење једног генија.

У домаћој јавности изгледа да је само једна особа, неоптерећена било каквим политичким дуговима према било чијим спонзорима са свих страна света и довољно храбра да ствари назове правим именом.

Протекли век обележила је борба за национално ослобођење свих Срба, угрожених у два светска рата од истих окупатора. У тој су се борби као активисти делом својим нарочито истакли двојица српских научника, као већ светски признати „американци“.

Власт у Црној Гори је практично несмењива. Мило Ђукановић је на овај или онај начин управља државом од 1991. године – од тренутка распада „старе“ Југославије.

Чланство Србије у ЕУ не само да је корисно за ваш сопствени просперитет него ће допринети и развоју односа Кине са Србијом и ЕУ

Август ове године. Стајао је на малом проширењу поред пута Гацко–Фоча уз сточић на којем су биле корпице пуне црних шумских јагода. Висок, коштуњав, са седом полубрадом, вероватно је добро пребацио 80 година. Зауставио сам мој ратни, амерички, „доџ” из 1944.

Пише: Мирослав Лазански

Дакле, те 1995. године — што војним акцијама, што потписивањима мировних споразума — прекинут је рат на простору бивше Југославије. НАТО агресија је била четири године доцније, па није могла, како ти рече, зауставити „године насиља“.

Уз сво поштовање према осталима: онај, ко живи у Русији, мора да буде Рус – културно, лингвистички, духовно, на нивоу самосвести.

Наравно, та градација имала је и своју сразмерно градирајућу пројектовану реакцију – оно што нису могли брутални Јасер Арафат и ПЛО, могли су Бин Ладенови муџахедини; где су стали муџахедини наставио је њихов монструознији наследник Ал Каида; кад је потрошена Ал Каида, добре су биле звери ИДИЛ-а.

A где је данас та Европа? Зна ли куда иде, сећа ли се барем како је настало ово ново, ружно, одвратно лице које види у сопственом огледалу?

За то сви морају бити спремни, а последњи напад у Бамаку је доказ да се овај рат све више претвара у глобални сукоб и стога заслужује више од два ретка агенцијских вијести, што је иначе случај када се извјештава о терористичким нападима незападних земаља, поготово нападнима у земљама Aфрике.

Пред почетак бомбардовања Либије 2011.године Моамер Гадафи је упозоравао лидере НАТО-а да ће, бежећи од грађанских ратова и насиља на Блиском Истоку, на Европу јуришати милиони бегунаца. Али пуковника Гадафија нико није чуо ни у Вашингтону, ни у Бриселу. Американцима је била потребна либијска нафта и хаос у Северној Африци. На томе је могуће зарађивати милијарде долара и евра. Многи аналитичари не искључују да је, како би протурила „Трансатлантски трговински споразум“, Бела кућа организовала и финансирала масовну сеобу Сиријаца, Либијаца, Ирачана и осталих избеглица. Европски руководиоци, међу којима је и госпођа Меркел, упорно се противе. Берлин, Париз, Лондон, Мадрид се у великој паници плаше да се једном заувек не претворе у економске сателите и вазале.

Ово се дешава „по први пут у историји Србије“. Све чешће чујемо ове речи од председника Владе Србије. Читаоцима Фонда стратешке културе нудимо преглед свих изјава о „историјским чудима“, па нека сами донесу закључак о свему.

Ако је њена намера са којом је правила ову емисију, превенција и забрана педофилије у Србији, као и извођење педофила пред лице правде, што је и моја лична а и жеља сваког грађанина Србије који је свестан шта је педофилија, питам се како није било њене јавне реакције и 2010, када је геј параду у Београду између осталих, предводио и председник странке педофила из Холандије, Франк Ван Дален.

Читалац, односно гледалац, чита / гледа оно што му се сервира. А сервира му се блуд, разврат, неморал, лажи и наметање неких нових вредности.

Оног тренутка када се министар правде у Влади Републике Србије, Никола Селаковић[i], обратио пре неку ноћ у име фантомског „Бироа за кординацију служби“ (ваљда је преузео команду по одлуци свог шефа, шта ли) истраумираној српској јавности (након провидно изведене „Гладио“ субверзивне терористичке операције у Паризу), већина грађана је могла коначно да се препусти „мирном“ сну. Макар они напредњачко-еспеесовске провенијенције.