Подешавања / Settings

Шта значи „нисам заинтересован за рушење твоје владе”? А бечке конвенције дипломатског понашања…

Страшна је бол мајке која гаји своје дете цео живот и онда доживи да неки болесни фанатик исто то чедо жртвује зарад својих болесних схватања!

У том правцу Патриотски блок који чини језгро патриотске опозиције у Србији према свим стратешким питањима у односу на режим, али и тзв. „жуту опозицију“ која је претходно дуго била на власти (и идеолошки геополитички је слична носиоцима садашњег режима), би из овог протеста против продаје Телекома могао да предузме што је у његовој моћи да се додатно зближи са СНП, или бар одагна могућност уз све споменуте околности да ова по својим ставовима реално опозициона странка, не оде у сарадњу са режимом, конкретно СНС.

Положај Срба у Црној Гори је у зони апартхејда, истиче у разговору за Спутњик председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, професор Владимир Божовић. Политички аналитичар Владимир Добросављевић оцењује да статус Срба могу побољшати само драматичне измене политичког система.

Војни аналитичар Мирослав Лазански оценио је да Србија није угрожена од потенцијалних терористичких напада, јер као мета терористима није интересантна, али и зато што води помирљиву политику према исламском свету.

С ким Србија уопште разговара и с ким се договара у Бриселу? Каква је ту улога Федерике Могерини, високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност, чему та Италијанка служи, кога представља кад сваки Албанац с Косова, коме тако нешто падне на памет, може да повуче, поништи, обори… оно што је у присуству споменуте госпође договорено и потписано у Бриселу, као Бриселски споразум, на пример.

Пише: Ратко Дмитровић

РАЗУМЕ се да је Слободан веровао гаранцијама које су потписали нови председник Југославије Војислав Коштуница и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Па, није ваљда мислио да је шеф државе лагао.
Овако Мирјана Марковић, одговара на питање да ли је њен супруг и бивши шеф државе имао поверења у нову власт да га неће испоручити Хагу.

Србији је пошло за руком нешто неочекивано. Први пут од почетка грађанских ратова из деведесетих година прошлог века, Србија је пред Уједињеним нацијама однела некакву победу. Унеско, специјализована агенција УН

Успавана земља на балкану, живахан народ, мали али поносни људи.

Најбољи доказ да некада најмоћнију жену у Србији Миру Марковић још многи памте и желе да прочитају и њено виђење бурних година јесте рекордан број продатих књига, њеног животописа, којег је објавила Компанија „Новости“. Књига коју је написала „жена са цветом у коси“ доживела је друго издање и оборила рекорд продаје мемоарских штива које су разни политичари у Србији објавили у последњој деценији. Та бројка је најбољи одговор свима који су запели да докажу како тобоже Мирини мемоари никога више не занимају.

Овај текст је започет непосредно пре гласања о предлогу да Косово постане пуноправни члан Унеска. Намерно, не само зато да себе и уредника рубрике поштедим хроничне нервозе и драме због пробијања рока, већ и зато што бих хтео да нагласим неке поенте које су независне од конкретног исхода једног, ма колико политички и симболички важног гласања.

Рукопис под насловом Илузија Европске уније представља редак подухват у нашој научној и публицистичкој литератури да се стварност европске интеграције, која се спроводи у кључу Европске заједнице/Уније, сагледа истовремено аналитички и критички.

Кампање „купујмо домаће“ опробани су рецепти којима се мобилише домаћа јавност и инсистира на економском патриотизму и подстицању куповине домаћих производа науштрб страних.

Пише: Борислав Боровић

Талас избеглица који је запљуснуо балканске земље има више димензија. Незаобилазна је – религијска. Та чињеница је од почетка била наглашена изјавама највиших представника више држава Централне Европе. Највише се чула реч мађарског председника владе Виктора Орбана, али нису заостајали ни Словаци, Чеси и још многи други.

‘Ајмо поново о окупацији, трећи пута за редом. Досадно јест’ но, нема друге. Не због префриганих квинслиншких власти Србије (агената свих нивоа, западних плаћеника, доушника, ситних потказивача, додавача, дошаптавача и пратећих сецикеса – што би се „урбано“ рекло), већ због слуђеног народа који је пред тоталним поразом, свеопштом пљачком и понижењем библијских размера. Кажу, понављање је мајка мудрости. У нашем случају и последња преостала шанса. Другачије се не може пробудити пар милиона Србаља. На жалост.

Ту ноћ, када је тај Усуд Црне Горе Црну Гору осрамотио више него ико у посљедње вријеме, нећу заборавити. Те ноћи били смо у три генерације пред зградом Скупштине Црне Горе: мој син Крсто, мој отац Митар и ја.