Подешавања / Settings

Србија је управо положила још један испит пред строгом комисијом ММФ-а, а награда је симболично повећање неких државних плата и пензија. Уместо у још једном економском назадовању, ову годину завршићемо са скромним растом, мањим од један одсто.

Пише: Милан Мишић

Такође мигрантска криза је са несагледивим негативним последицама по европске земље и друге споментуе силе Евроазије – од милиона миграната који могу променити додатно етничку структуру Европе, до појачане опасности од исламског тероризма, трговине дрогом и криминала у целини.

У Вашингтону и даље мисле да су „у улози Зевса“, у остатку света их углавном посматрају као „бика“, имају жељу да центар одлучивања о ЕУ пребаце преко Атлантика-на своју територију, а остало је само да им се Европа попне на леђа и да заједно препливају.

Да ли ће опет, после свега, Караџић волшебно минимизирати своју одговорност тирадама о постављеним рефлекторима који добацују само до провинцијских шеснаестераца?

Кап која је прелила чашу је било ругање „Шарлија“ жртвама терористичког напада, које је француски МУП оправдао позвавши се на слободу говора.

Ни Италијани, ни Немаци и Французи, по правилу, практично не иду у Црну Гору, па зато руске туристе објективно нема ко да замијени. А с обзиром на темпо којим се у Црној Гори последњих мјесеци затварају последњи индустријски погони, она би могла да остане и без последњег преосталог извора прихода – од туриста.

На пример поруке да у Европи више неће бити безбедни чак ни одласци на пијацу. Коме та порука највише одговара? Односно, да поставимо чисто криминалистичко питање: ко је имао највеће користи од терористичког напада у Паризу, у петак 13. новембра?

Посреди је глобалистички пројекат дестабилизације већег дела европског континента – пут ка неутралисању или „репрограмирању“ држава и нација, промени демографске слике, разарања још оно мало преосталих хришћанских вредности, изазивања трајног али контролисаног хаоса, појачавања вишедимензионалне вођене кризе којом се филигрански управља из једног центра и стварања услова (терористички акти, побуне, економски колапс и др.) за избијање једног или више ограничених или тоталних оружаних сукоба са фаталним последицама, у којима ће се сви тући противу свих (…)

Основни принципи на којима се темељи доктрина неолиберализма јесте тотална приватизација, дерегулација, либерализација, финансијска стабилизација и неутралисање државне улоге у свим сферама живота сем у заштити интереса богатих.

Војска га је саветовала да пошаље командосе да ослободе заробљенике и убију српске војнике. План је био да се пошаље више од 250 војника и четрдесетак хеликоптера. У исто време је Јелисејска палата упутила генерала Бертрана де ла Пресла да преговара са Младићем и Радованом Караџићем.

Па и у Србији није све једноставно. Када је “Нова српска политичка мисао” спровела одговарајућу анкету, испоставило се да, иако би у ЕУ желело да ступи 54% Срба, у савез са Русијом би ступило 70%. А против ступања у НАТО се изјаснило 72%.

Жан-Пол Блед, француски историчар и инострани члан САНУ, говори о терористичком удару на Париз, могућности новог светског конфликта, проблемима ЕУ, месту и улози Србије…

Баш зато што је српски национализам чиста и неискварена мисао, она запад плаши. Светосавски завет је оно што код њих изазива паничан страх, то је она ватра које се плаше, онај пламен у коме њихово зло не може да опстане.

Да ли нас онај Шиптар што ломи крст на врху цркве, опомиње на тај исти Крст, који смо заборавили, свакако на суровији начин?

Можда још имамо времена, можда још није касно? Европа би морала упалити сва свјетла и погледати се у огледало. У њему ће видјети Хитлера како се задовољно смијеши: “Домољуби моји, а гдје би мени био крај да сам имао телевизију, интернет, беспилотне летјелице, еболу…”

Није обичај да се ја бавим тзв. геополитичким темама, а био сам и (макар себи) обећао да ће сваки први одељак ове серије текстова бити нешто позитивно. Али напади у Паризу ипак надкриљују остале теме, чак и овде где смо традиционално забављени нашим јадом.