Прочитај ми чланак
Јоханес Хан, комесар ЕУ за проширења и политику добросуседства, доделио је Србији тројку за лошу спољну политику. У свом годишњем извештају европски комесар је указао да се Срби лоше понашају и ствар ће се окончати тиме да их неће примити у ЕУ. Ти вечито лоши ђаци Европе никако не желе да се покају и придруже се санкцијама против Русије. У ствари, каквог уопште има смисла примати их у здружену заједницу нација ако нема никакве наде у њихов поправак? Њихов премијер Саша Вучић тако је и говорио педагозима из Брисела: ја ћу ионако урадити по своме, нећу поћи против Руса.
Ето, ту су се огласили и Аустријанци који су пострадали од Срба више него ико. Јер је Гаврило Принцип, који је на онај свет послао аустријског надвојводу Франца Фердинанда, такође потицао из тог народа. Аустријанци су тада чак започели и Први светски рат. Како се испоставило, у аустријском народу још живи успомена на тај немио догађај. Недавно је аустријско Друштво за европску политику спровело анкету и утврдило да се 59% Аустријанаца противи пријему Србије у ЕУ. Поставља се питање – зашто? Срби за разлику од Шиптара нису примећени у посебно тешком криминалу, да кажемо искрено, нису баш наклоњени таквом послу. Одлични су радници, одлично образовани, не страдају од масовног алкохолизма попут Бавараца. Па зашто онда?
Ма колико покушавали да нађемо неки други разглог, осим убиства надвојводе Франца Фердинанда нема никаквог друго разлога за такав однос. Та интересантна чињеница је веома корисна онима који не сматрају да су поуке из историје важне за данашњи живот.
Мада није само Аустрија тако расположена. Ако узмемо Немце, тамошњи људи такође нису баш одушевљени проширењем. Расте незапосленост, стижу муслимани. Фале још само Срби… И да будемо искрени, ни Трећи Рајх није могао да их обори на колена. Све су друге успели – а Србе и Русе нису могли. И сад их још треба примати у ЕУ? Сећање на то није нигде нестало.
Па и у Србији није све једноставно. Када је “Нова српска политичка мисао” спровела одговарајућу анкету, испоставило се да, иако би у ЕУ желело да ступи 54% Срба, у савез са Русијом би ступило 70%. А против ступања у НАТО се изјаснило 72%.
Некако се не може саставити крај са крајем. Са једне стране Срби не желе да трком уђу у ЕУ, њих задржава симпатија према Русији. Са друге стране, становништво земаља ЕУ не осећа баш посебну радост од њиховог приступања. Испада да су сву ту причу започеле некакве ујке које имају друге планове, далеке од планова обичних људи.
Мислим да те ујке желе да поделе и разнесу оно што је преостало од националних богатстава Србије, а потом да прогласе почетак новог живота “од нуле”. “Од нуле” по мерилима Брисела – представља генијалан проналазак либералних политичара и економиста америчког стила. Његова главна поента огледа се у томе да земљу на почетку опљачкају, а потом у њој започињу реформе по правилима џунгле. Најрентабилније области мењају газде и некако се испоставља да су те газде увек ујке са Запада. А оне гране које су храниле многе људе али не могу да издрже конкуренцију са западним монополистима, једноставно изумиру. Као што се десило у земљама Прибалтика. Тамо је укинута отприлике трећина предузећа и народ је кренуо на сезонске радове у ЕУ. Не знам да ли се такав живот свиђа Литванцима, Летонцима и Естонцима, али нешто мислим да српског сељака баш не радује перспектива да храни свиње код аустријског фармера. И чак не само због тога што је боље хранити своје свиње, него зато, како се испоставило, што аустријски фармер нема никаквих симпатија према српском сељаку. Највероватније, не може никако да му опрости Франца Фердинанда.
