Прочитај ми чланакАвгуст ове године. Стајао је на малом проширењу поред пута Гацко–Фоча уз сточић на којем су биле корпице пуне црних шумских јагода. Висок, коштуњав, са седом полубрадом, вероватно је добро пребацио 80 година. Зауставио сам мој ратни, амерички, „доџ” из 1944.
Пише: Мирослав Лазански
– Пријатељу, где је овде село Пређел?
– А то сте ви, са телевизије. Ово је село Пређел, а што питате?
– Долазио сам овде лети, пре много година, код једног Латифа, код њега у сеоској кући боравио сам по месец дана с родитељима, а ту је близу био и планински логор инжењеријске јединице ЈНА из Фоче. Војска је градила пут Фоча–Гацко преко Чемерна од 1956. до 1958, командант јединице био је пуковник Станимировић, мој отац је био начелник штаба тог инжењеријског пука. Тито и Насер су отворили тај пут. Сећам се села Пређела и Латифа, добар и диван човек. Ето, толике године су прошле, волим да прођем овим путем. Него, да ли знате, има ли неког Латифа у овом селу?
– Нема овде више Латифа, мој господине, као што нема Лазара у другим селима.
Неколико километара даље, зауставио сам се. Све је овде близу и све је на видику. И Вучево с катунима и богатим пашњацима на Агића Равни и Мркаљ-Кладама и масив Маглића, онако горостасан и плећат, и Волујак прошаран заосталим снегом, го и каменит, и шумовита Зеленгора с врховима расутим на све стране, а између ње и Волујка, преко Драгош-Седла, у кањону између наоштрених литица, вечно хучи хладна Сутјеска.
Какав је то био морал оних који су овде 1943. јуришали на небо против светских силника и освајача. Какав је то био испит људске чврстине и свести. Колико смо данас сви морално мали и слаби у односу на њих. За шта су они, заправо, изгинули? Срби, Хрвати, Црногорци, Муслимани, Словенци… За пљачкашку транзицију и корпоративно управљање? Да би уместо Вермахта у Босну стигли муџахедини из Авганистана, Ирака, Јемена, Сирије? Да више нема доброг Латифа из села Пређел? Који је своју веру исповедао тако да другима не смета.
Попут свих муслимана у Босни, и Али Ихсан је одрасла носећи западњачку одећу. Учили су је да Куран не треба увек да схвата буквално. Иако је славила неке муслиманске празнике, није се разликовала од својих другарица Српкиња и Хрватица.
Сада је Али Ихсан обучена од главе до пете у црну одећу у саудијском стилу. И придружује се масовним протестима кад год власти у Сарајеву одлуче да неког од осумњичених припадника босанских муџахедина изруче америчким властима. Према споразуму из Дејтона, сви страни ратници, односно муџахедини из исламских земаља, морали су да напусте БиХ до 16. јануара 1996. То се није догодило. После 11. септембра 2001. САД су извршиле притисак на владу у Сарајеву да протера преостале муџахедине и преиспита рад арапских хуманитарних и исламистичких организација. Ништа од тога, муџахедини су остали.
– Они су проливали своју крв за нашу земљу – каже огорчено Али Ихсан. – Не дамо их.
Она је једна од више хиљада босанских муслимана који су прихватили ултраконзервативни правац ислама после рата у БиХ. Да ли је у мањини? Вероватно, јер већина муслимана у БиХ исповеда своју веру на либералан начин. Но, семе за прихватање милитантног ислама посејали су арапски муџахедини, или „свети ратници”, који су хрлили у БиХ да се као добровољци боре у рату против босанских Срба и Хрвата, од 1992. до 1995. Борили су се у самосталним муџахединским јединицама, али у оквиру армије Федерације. Касније су многи остали у Босни, поженили се по шеријатском праву са по четири, пет домаћих жена, добили босанско држављанство, али и одржали контакте с „колегама” на Блиском истоку, у Авганистану, на Кавказу.
Босна је, нажалост, црна рупа Европе, заправо БиХ је већ ушла у ЕУ, наравно, поред Белгије, па и Француске, када су у питању радикални исламисти. Јер, по босанским сајтовима воде се дискусије о томе је ли потребно одобрење родитеља да би неко малолетан могао да се бори у џихаду. Има и дискусија у којима се хвале бомбаши-самоубице.
„Ислам ће на крају свуда тријумфовати, и у Сарајеву и у Вашингтону”, изјавио је још пре 12 година Фарук Виска, водитељ сајта „Islam Bosna.com”. Што се тиче Сарајева, био је у праву, за Вашингтон се ипак преварио. Иначе, сајт је био препун слика Осаме бин Ладена и Јорданца Хатаба, тадашњег вође терориста у Чеченији.
Иако је већина босанских муслимана задржала секуларни начин живота и поистовећује се са Западом, радикална идеологија ислама успела је да привуче и неке образоване младе људе у Босни. То је, заправо, скоро постала мода.
Нермин Карачић био је у рату припадник босанских специјалних снага, после је био на челу једне од исламских омладинских организација у Сарајеву. И тврдио је „да је Бин Ладен био невин, да је напад од 11. септембра 2001. јеврејска завера и да Запад води рат против ислама”.
Добри човек Латиф из села Пређел био је муслиман и стално се осмехивао. О Ираку, Авганистану и Сирији никад чуо. Од света, видео је само Фочу. Пијачним даном. Где нестадоше Латифи? Не 1995, већ уочи рата 1992? Или их ипак има…
Извор: Политика
