Подешавања / Settings

Римокатоличка црква се никада не одриче своје политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речју и на сваки могући начин при чему је важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић

О актуелној политичкој ситуацији, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Иваном Ивановићем, лидером покрета СНП Наши:

Отворено признајем да нерадо пишем о Петом октобру. Разлози су многобројни: прежвакана је то прича, не бих да се сећам очајне (како на државном тако и на породичном плану) славне прошлости с краја двадесетог века – а и писаније нужно мора захватити покојног Слободана Милошевића, о којем сам рекао/написао шта сам имао док је био у снази, животу и на власти.

Какав је дух владао међу браниоцима сведочи добровољац Ђорђе Рош, описујући како су се он и његови другови китили белим зумбулима из оближњих цвећара: „Захватио нас је необуздани излив одушевљења; осећао сам како смо сви свесни да је лако и слатко умрети за Краља свога и Отачаство своје“.

„Била је Шкотска, на реду је Каталонија, нека се припреми Српска“. Такав и слични провокативни наслови у медијима почели су да излазе из сјенке избјегличке кризе. Иако се у сва три случаја ради о непосредном изјашњавању народа, аналогија између прва два и трећег референдума на томе се и завршава.

Протести опозиције у Црној Гори покренути 25 септембра представљају важан моменат не само на црногорској политичкој сцени. Због важности геополитичког престројавања на читавом простору Евроазије који је у току, те најављеног од стране актуелног режима покушаја увлачења Црне Горе у НАТО, они имају посебан значај и у ширем региону.

Познато је да само мали број чланица ЕУ, искључиво због својих интереса, креира гео-политику и обнавља ,,блоковску политику” која је у супротности са интересима већине чланица ЕУ, као и земаља које су започеле процес придруживања.

Апостолски нунције надбискуп Орландо Антонини недавно је завршио шестогодишњу амбасадорску мисију у Србији и напустио Београд. Почетак његовог мандата обележила је друга посета тадашњег председника Србије Бориса Тадића папи Бенедикту Шеснаестом, а пред сам крај његовог мандата актуелни председник Томислав Николић срео се са папом Фрањом у Ватикану.

И данас када је Русија спремна да за Србију учини све у својој моћи, и то и јавно каже, над кукавичким властима у Србији стоји претећа сенка НАТО крвника и прст којим се прети Србији да се не уједини са Русијом.

Боже, гледам на телевизији оног Малог, а и Великог, слушам шта говоре, па се запитам: да ли су нас већ скували као ону жабу из експеримента, или су нам се мозгови толико сасушили да нам ни такве суманутости више нису чудне?

Неоспорно је да су у пучу учествовали и неки слободни зидари, али о умешаности епископа Николаја Велимировића као масона не може бити никакве речи, тим пре јер за то не постоје никакви писани докази.

Стално помињите барел бомбе (експлозивну бурад). Али никако да их је прво употребила авијација Израела 1948. године, а после Ратно ваздухопловство САД у Вијетнаму, у операцији „Инферно“ 1968. год. Понављати и понављати – „барел- бомбе, барел бомбе“, и говорити, мртав озбиљан, да их сиријски режим користи „против сопственог народа“. Против сопственог народа. Против сопственог народа. Против сопственог народа.

Ко је очекивао да ће мирни, шаторски протести испред Скупштине Црне Горе протећи без митрополита Амфилохија, тај мора да не верује у Свевишњег. А шта се друго могло очекивати од духовника који је исповедио Слобу Милошевића, крстио Чеду Јовановића, одржао посмртни говор Зорану Ђинђићу, проклео читаву Владу Србије и одликовао Шешеља?

У Србији Трилатерала функционише кроз организацију Ист-вест бриџ институт. Читајући чиме се бави тај институт, свако би у себи рекао да је то једна обична think-tank невладина организација која финансира одређене пројекте и ради на унапређењу законодавног оквира Србија око њеног прилагођавања свега што захтева Европска унија.

Декан није скривао своје узбуђење и егзалтацију, што се најбоље могло видети у његовој „антологијској” реченици да је Александар Вучић најуспешнији студент овог факултета.

Лето на црногорском приморју уме добрано да зађе у септембар. Па тера чак до краја овог месеца. Онда се пакују кофери и враћа кућама. Пакују се и шатори. Ко шта има.