Подешавања / Settings

Савремени свет представља нешто потпуно другачије од онога што нам о њему приказују медији. Некада велику тешкоћу представља примена ове истине у конкретној ситуацији, ма колико она била добро позната. Томе има неколико разлога. Међу њима посебно треба истаћи степен масовности кампање за увођење одређених “постулата”, степен њихове уведености у свакодневни живот (степен “реализације” у пракси), а такође и, понекад, одређена рутинираност “постулата”, њихово усвајање као датости у току дугог временског периода.

Ведрана Рудан у суботу је боравила у Црној Гори тачније у Будви где је дава дана касније на свом блогу написала како јој је било тамо, а многе читаоце је изненадило оно што је саопштила.

Има томе неко време, како је из српског језика протерана реч „улагање“, а на њено место постављен израз „инвестиција“. Тако данас у Србији више нико не прича о, рецимо, улагањима, већ искључиво о – инвестицијама.

Историјски споразум са Ираном у протеклих неколико дана померио је вести из Европске уније са ударних места у дневним новинама. У нешто другачијим околностима текућа сага о еврозони и најновијем споразуму кредитора са Грчком наишла би и на већу пажњу него њена претходна поглавља.

Поред свих који су се нашли позвани да се огласе и дају своје мишљење у целом овом замешатељству са тзв. емигрантима који су нам преплавили земљу нашао се и председник владе да убере неки маркетиншки поен вођен народном мудрошћу „Aко не можеш да их победиш, а ти им се придружи.“

Пре неколико дана у дневном листу “Блиц” објављен је текст под насловом “ХАПСЕ САМО ЗА КАМЕРЕ”. У тексту се наводи: “Владајућа коалиција има устаљену праксу. Прво се кроз незваничне канале у медијима појави ко ће да буде ухапшен. И за неколико дана се то и догоди. Тако је било до скоро”.

Иза већине деоба директно или индиректно стоји режим који на све могуће начине покушава да ослаби опозицију уочи избора и измести фокус њеног деловања на унутарстраначка питања, уместо на критику погубне политике владајућих структура.

Према фолирантима који себе називају новинарима, а суштински су прикривени друштвено-политички радници или мало плаћени лобисти одређених интересних група, увек сам гајио сажаљење.

А то ће значити нову, још убедљивију победу Ципраса на ванредним изборима двадесетог септембра, и нови почетак за – нову Сиризу.

Српска политика, оваква, какву је данас гледамо, ослобођена је свих здравих инстинкта, воље за моћ, па чак и здравог разума. Постоји, у тој нашој политици, још само онај биљолики нагон за самоодржањем, за исисавањем тла на коме се живи и за конкурисањем за светлост, која долази са Запада. Мит о уједињењу опозиције, оне патриотске пре свега, показује колико се ништа не разуме и колико се упорно и тврдоглаво праве грешке и глупости.

Мађарска је, када је почела велика сеоба народа из Азије и Африке, када су у великом броју почели да пристижу емигранти, одлучила да подигне ”зид” односно изгради жичану ограду на граници са Србијом, из два разлога.

Сада прерастамо у модерну српску политичку организацију за 21. век, што нам доноси омасовљење чланства, укључивање нових и квалитетних људи у руководеће органе Покрета, комплетну реорганизацију пред наступајуће ванредне републичке изборе, после којих очекујем да се у Скупштини Србије по први пут чује и глас Двери.

Јадна је та опозиција кад сам ја један од главних опозиционара. Ја немам политичке претензије у смислу да кроз политику правим каријеру и да материјализујем ово што сам до сада радио.

Господин Братислав Живковић, командант четничког покрета ће у овој емисији говорити о различитим актуелним темама из земље и света. Говориће о учешћу четничког покрета у украјинској кризи и о отцепљењу Крима и припајању Русији.

Границе Европске уније су за ове невољнике уско грло, а све декларације о хуманости и правима на азил бегунаца из ратом угрожених подручја остају само у говорима политичара и њихових представника за штампу.

Да ли тешки спољни проблеми Србије почињу да повећавају њен унутрашњи конфликт и колико је то опасно.