Мађарска је, када је почела велика сеоба народа из Азије и Африке, када су у великом броју почели да пристижу емигранти, одлучила да подигне ”зид” односно изгради жичану ограду на граници са Србијом, из два разлога.

Први разлог је тај што је хтела да добије подршку од осталих држава ЕУ, пре свих оних које су одговорне за сеобу народа, од држава ЕУ које су војним интервенцијама узроковале ту сеобу. Не могу државе као Шведска и Норвешка да учествују у рату у Авганистану, Ираку или Сирији, да имају користи од неоколонијализма, а да не прихвате избеглице које одатле долазе. То посебно важи за империјалне државе као што су Велика Британија, Немачка и Француска које предводе неоколонијализацију.

Дакле, Мађарска се бори за квоте око пријема избеглица – жели да се избеглице распореде по свим државама ЕУ, да избеглице, када стигну у Мађарску, преузимају и Немачка и Велика Британија, и Данска и Холандија. Међутим, то се није догодило и неће се догодити, а то је повезано са другим разлогом због којег Мађарска гради ограду на граници са Србијом – други разлог је нацифашистичка и расистичка историја западне Европе, која није само прошлост, већ и садашњост. То важи и за саму Мађарску.

Други разлог је, у суштини – први, најважнији разлог.

Да ли се Немачка буни зато што Мађарска подиже ”зид” према Србији? Да ли се остале чланице ЕУ буне, да ли ће казнити Мађарску? Не буне се, неће је казнити. Мађарска се од стране неких јавно критикује, али нема санкција, не предузимају се никакве мере против Мађарске. Немачка тајно подржава Мађарску у вези са градњом ограде према Србији, зато што не жели да избеглице стигну до Немачке, жели да их задржи што даље од своје границе. Десничари из Мађарске, који су на власти, следе своје нацифашистичке претке, у томе имају подршку Немачке, Аустрије, Велике Британије… тј. осталих припадника црне интернационале широм Европе. То је антихришћанска десница. Зато у Мађарској влада таква мржња према емигрантима, зато и Мађари који живе у северној Србији шире мржњу према емигрантима, зато у Немачкој толико нападају емигранте, исто тако у Француској и Великој Британији.

Пошто таква политика пролази, то говори и какви су они са левице, међу либералима, из црвене интернационале, који се, наводно, боре против црних десничара. Сви они и на Србе гледају као и на те емигранте из Азије и Африке, зато не желе ни Србе у ЕУ. Наравно, постоји и хришћанска десница, као што постоје и искрени левичари и либерали, али такви су мањина на Западу, или међу Мађарима. Већина, и међу левичарима и либералима, а посебно међу десничарима, прећутно одобрава подизање ”зида”, стварање ”тврђаве Европа” (као што су одобравали агресију на СРЈ 1999. године). Исти они који подржавају ”хуманитарне” интервенције Нато алијансе (да већина није за то, тих интервенција не би било), боре се против прихватања избеглица. Већина Западњака је за ”хуманитарне” интервенције – већина је против прихватања избеглица. Залажу се за ”хуманитарне” интервенције, али нису спремни да се хумано односе према избеглицама.

Срби се разликују од осталих Европљана. Срби нису нацисти и расисти. Зато само у Србији нема напада на емигранте. Зато Србија не треба да подиже ”зидове” око себе. Наравно, Србија није велика и богата држава, те нема расурсе за прихватање тако великог броја избеглица. Оно што Србија може да уради (наравно, ако на власт дођу нормални и способни људи) јесте да што више олакша путовање тим људима, да их хришћански прими, нахрани, дозволи им да се одморе, и упути ка Западу.

Мој предлог је следећи. На граници са Македонијом и Бугарском прихватати избеглице, затим организовати превоз возовима до границе са Мађарском и НД Хрватском. На граници са Мађарском и НД Хрватском изградити прихватне центре. Када избеглице из Македоније и Бугарске уђу у Србију, треба им помоћи да што пре дођу до границе са Мађарском и НД Хрватском. Један дан да траје превоз са југа до севера државе, два дана да траје задржавање у прихватним центрима на северу државе.

У прихватним центрима са Мађарском и НДХ треба омогућити избеглицама да се нахране и одморе, болесним људима пружити здравствену помоћ, затим их пустити да наставе свој пут. Да је Србија богатија држава, превоз возовима био би бесплатан за све избеглице. Пошто није, Србија треба да уведе ванредне возове до Суботице, Шида или Апатина, у чијој околини би били прихватни центри. Избеглице би плаћале карте за возове, а карте би коштале тек толико да се покрије трошак превоза. Пријем у возове треба добро организовати, да међу избеглицама не би дошло до туча за место у возу, као што се сада дешава у Македонији. За градњу прихватних центара, храну и здравствену помоћ Србија има довољно ресурса. Не смемо да заборавимо да су и Срби, попут избеглица из Азије и Африке, бежали од ратова током деведесетих. Не смемо да поновимо грешку као са прихватањем Срба избеглица из Крајина.

Добар део избеглица из Азије и Африке има новац за путовање, дакле, има новац да плати карту за воз, купи храну и остало што им треба. Зато све треба добро организовати, омогућити људима да све то плате по ценама које важе за све грађане Србије, тј. не сме се дозволити разним мешетарима да користе несрећу тих људи. Они који немају да плате, или не могу све да плате, треба донирати – омогућити им место у возу иако немају за карту, дати им храну када стигну у прихватни центар да не би били гладни, створити услове да имају где да спавају и да се окупају – једноставно, хришћански и људски их прихватити и помоћи. Србија може да рачуна на помоћ, и добија помоћ од неких савезника из света, од неких хуманитарних организација из света, укључујући организације УН које се тиме баве. Са том малом подршком из света, уз сопствене ресурсе (који ће бити већи ако на власт дођу нормални и способни људи), Србија има могућности да помогне тим несрећним људима.

На местима прихватања избеглица на граници са Македонијом и Бугарском мора да се уведе ред. Мора да се зна распоред пријема у возове, мора да се организује продаја хране и пића по ценама које важе за све грађане Србије. Држава треба да изда посебне дозволе трговцима који на тим местима могу да понуде своју робу, а не да се, као што је то сада случај у Македонији, све ради неорганизовано и на црно, нпр. да мешетари на црно раде и наплаћују тим несрећним и сиромашним људима пуњење мобилних телефона 20 евра по телефону. У прихватним центрима на граници са Мађарском и НД Хрватском исто тако све добро организовати – отворити продавнице и продавати робу по истим ценама као и у било којој другој продавници у Србији. Међу тим продавницама треба да постоје и продавнице алата. После Мађарске, сигурно је да ће и НД Хрватска подићи ”зид” према Србији (уз прећутну подршку Немачке, Велике Британије, Француске, Италије…).

Зато избеглицама треба омогућити да купују алате којима могу да пресеку жичане ограде, или мердевине да прескоче зид. Ако у Вуковару и остатку НДХ не желе Србе, добиће Арапе. Онда, уместо ћириличних табли, нека Хрвати постављају табле на арапском, попут Мађара, који са билборда прете избеглицама да не улазе у Мађарску, јер нису добродошли, да ће бити ухапшени и протерани. Избеглице то неће уплашити и неће одустати. Они ће преко НДХ и Мађарске наставити свој пут, даље ка Западу. После тога, нека Запад врши притисак на НД Хрватску и Мађарску да задрже избеглице, да направе прихватне центре за пријем 400 000 избеглица.

Мањи број избеглица може добити азил у Србији, а неки се могу задржавати само привремено – дуже од три дана, да зараде новац да би наставили пут ка Западу. У Србији недостаје радна снага за разне врсте физичких послова, нпр. за брање воћа на плантажама. Радна снага недостаје пошто рођени Београђани који немају посла у Београду, а који за то криве дошљаке са села, Србе који долазе из Црне Горе, а највише Србе избеглице из Републике Српске Крајине и Републике Српске, неће да иду да беру воће. То важи и за оне који живе ван Београда, који кукају да немају посла зато што су у Србију дошле избелице из Крајина. То важи и за оне који говоре да су Западњаци расисти, а онда шире мржњу према емигрантима из Азије и Африке – за оне који за све криве Запад, а ништа не раде да се ствари у Србији промене. Ако они неће да раде, нека на плантажама раде емигранти из Азије и Африке.

Србија не треба да прихвата решења црне интернационале, али ни црвене интернационале. Дакле, не треба ширити мржњу према емигрантима, не треба градити зидове према јужним суседима, али не треба на дуже или за стално задржавати емигранте који стижу у Србију, пошто за то не постоје услови и ресурси (то не треба радити чак и ако левичари и либерали са Запада пошаљу новац за те прихватне центре – нека то понуде НД Хрватској и Мађарској). Ако су левичари и либерали на Западу то што се представљају да јесу, ако су заиста хуманисти, нека се побуне против ”хуманитарних” интервенција у Азији и Африци, па избеглице више неће долазити у Европу, нека прихвате избеглице које сада долазе, нека победе своје црне десничаре. То је проблем и одговорност Запада, а не проблем и одговорност Србије. Ми треба да покажемо да су они који нису помогли Србима који су избегли из Крајина, који сада шире мржњу према емигрантима из Азије и Африке – мањина у нашем народу, у нашем друштву. Тако ћемо доказати да се разликујемо од Западњака.

извор. Корени.рс –

Ознаке: мигранти, никола варагић, регион, Србија