Подешавања / Settings

Питање од милион долара је може ли Србија да спречи дестабилизацију региона и могући ратни сукоб

А шта све има, па постоји званичан списак вишкова наоружања, муниције и војне опреме за сва складишта у БиХ, па и за она у Бихаћу. Документ, који Ђуру тако занима, говори о стању у касарни и складишту на дан 14. 10. 2014. године. Складишта у Бихаћу су под редним бројем један. Још само да наведем и извор документа.

Сеоба народа, коју многи западни медији називају најгором после Другог светског рата, проблем је за који не постоји решење.

Почетком 90-их Хрватска је имала тек неколико оперативних ловачких ваздухоплова да би сада премашивала Србију у сваком смислу – закључује портал „Танго Сикс“.

Од тада до данас, Лондон није пропустио ниједну прилику да у процесу „решавања албанског питања“ дела против Србије. Ниједну.

Ни у Израелу Грабар Китаровићева није пропустила да нагласи како је „велик дио хрватског народа био дио антифашистичког покрета, те да је садашња Република Хрватска утемељена на антифашизму и на домовинском рату“. И да се нешто слично (холокаусту) догодило у Вуковару и Сребреници говори да мир не смемо узети здраво за готово.

Британски покушај изгласавања Резолуције о Сребреници, која је имала за циљ да Србе историјски жигоше као геноцидан народ, са свим последицама које из тога проистичу, захваљујући Русији није славно завршио, али је свакако донео одређене последице и поуке, не само у политичком смислу. Једна од њих, која се очигледно Британцима не допада, јесте одговарајуће отражњење у српској јавности везано за континуитет антисрпског деловања британске Круне кроз историју.

Некада је хит била песма Здравка Чолића „Април у Београду“. Овог лета, хит је нова сапуница под називом „Бакир у Београду“.

– Иако сам сто одсто Норвежанин и волим своју земљу, Србија ми је као други дом. То осећање никада неће нестати.

Дана 12. јула, самит лидера еврозоне издиктирао је своје услове предаје грчком премијеру Алексису Ципрасу, који их је, престрављен алтернативама, све прихватио. Један од тих услова тицао се распореда преостале грчке имовине у државном власништву.

Долазак трочланог државног врха Босне и Херцеговине у Београд је најнеобичнија државничка посета у новијој политичкој историји, ионако препуној ретких необичности. Уз пренаглашен лични карактер доласка гостију и домаћина, утисак је да је пре свега реч о политичком маркетингу замагљеног циља, а цели догађај буди и страховања да би нове егизибиције тек могле да дођу. Све личи на приватну комшијску забаву о државном трошку и са јавним последицама.

Истина „другосрбијанства“, које већ две деценије ратује против Србства у свакој његовој пројави (од православне вере до љубави према Русији) једноставна је – то је титоизам помешан са НАТОфилијом. Срби су за „другосрбијанце“ примитивци који се никад нису ослободили своје, што би Хрвати рекли, „бизантске“ заосталости, и које само пут у ЕУ-НАТО Империју може те заосталости ослободити, што је Тито покушао, али није до краја успео.

Још увек не треба отписивати Николу Груевског, али је његова позиција као до скора неспорног лидера Македоније већ начета. После посете Викторије Нуланд Скопљу, Груевски је морао да попусти и пристане на скоро све оно што је у разговорима са Јоханесом Ханом упорно одбијао. Изборе на пролеће 2016. године тако ће организовати нова влада, па ВМРО неће моћи да користи државне ресурсе за предизборну кампању, на начин, како је то чинио до сада. То Груевском смањује шансе да на изборима победи, мада је према досадашњим истраживањима јавног мњења и даље имао убедљиву предност у македонском бирачком телу.

Један од поузданијих симптома сунчанице јесте и нелогичан и несувисао говор, губитак оријентације и осећаја за стварност. По том критеријуму, српска политика и српски медији од сунчанице пате перманентно.

Што се тиче модерне историје и немачке „помоћи“…. следећи пут када јавно или тајно посетите Србију, било би добро да се распитате ко је Милица Ракић, где се дедоше органи косовских мученика (које су по рецепту некадашњих нацистичких савезника из СС „Скендербег“ дивизије, једнако уз помоћ неких нових Немаца клали њихови потомци), а могли би да се распитате и о томе колико Срба болује од рака и колико их је, захваљујући немачкој помоћи, током протеклих година умрло. А да, и не заборавите да питате ваше „српске пријатеље“ да вам отпевају „Данке Дојчланд“

Ако не буде компромиса Москве и Вашингтона, у игри великих сила локални политичари ће морати да одаберу страну.