Подешавања / Settings

Управо та нормализација – уколико буде спроведена по сценарију Запада – теоретски може да сахрани каријеру било ког српског политичара.

Ревизија резултата Другог светског рата и морално правдање нациста и њихових прирепака, користи многима у данашњој Европи. Пре свега националистичким снагама “младих демократија” у централној и источној Европи.

Кад се види каква атмосфера влада у медијима и у јавности осјећа се прави ратни угођај. Некада више некада мање. Овисно о томе да ли борбе у Донбасу се појачавају или јењавају. За све је крив неки превладавајући хрватски антируски став.

Ево примера: 2002, у „Недељном телеграфу“ од 18. децембра, појавио се текст извесног Дејана Берковића о плану Рокфелеровог, деценијама „завереничког“, Савета за иностране односе за Србију и Балкан до 2010. На основу документа, Берковић пише: “Коначан статус Косова требало би да буде решен до 2007, са или без промене граница, а Република Српска не може бити компензација Србији за губитак Космета.

И управо због свега наведеног нису нам ни потребни спољни непријатељи. Довољна је квалитетно организована пета колона и одабране наивчине у неколико најважнијих друштвених стубова, као што су, рецимо, штампани и електронски медији, и драма је ту.

Уместо да помогне стварању ефикасне државе, некритичка рецепција западног права погодовала је менталитетском кварењу народа.

Истраживач Центра за међународно управљање иновацијама Сајмон Паламар каже за Спутњик да постоји шанса за ширу сарадњу Русије и НАТО-а, наглашавајући да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг спреман за конструктиван дијалог са Москвом.

Табуизирана историја има дугорочне последице и несахрањени мртви нису проблем прошлости него будућности.

Војни аналитичар Мирослав Лазански и војни стручњак Александар Радић оцењују да ће Русија новим тенком показати Западу да Русија ради на подизању борбене готовости. Они такође оцењују да је присуство Томислава Николића на паради добар показатељ да Русија поштује Србију.

У случају веће конфронтације са Русијом, САД правац преко Валоне и Војуше виде као идеалан пут уплива на Балкан

Појава др Анте Старчевића (1823-1896) на хрватској политичкој сцени означила је почетак озбиљних невоља за српски народ на територији некадашње Војне крајине. Овај дипломирани теолог са почасним звањем доктора мудрословија (филозофије) и несуђени професор математике на Лицеју у Београду, коме су родитељи били покатоличени Срби, изградио је своју политичку каријеру управо на мржњи према српском народу (не каже се без разлога да је потурица гори од Турчина), који је, описао као “реметилачки опструктивни фактор”.

Сава Мишић је млади нишки сликар, који је недавно имао своју изложбу. За редакцију СРБИН.ИНФО одговорио је на пар питања везаних за кризу културе у Србији.

После три издања Духа самопорицања, изашла је нова књига Мила Ломпара, под називом Повратак српском становишту (у издању Catene mundi), која је овом књигом отворила нову библиотеку, под називом Српско становиште.

Последња офанзива у виду усмеравања групице политичара у ДСС којима је у првом плану материјализам и фотеље и који мало обраћају пажњу на виталне принципе који су истакнути за Божић у правцу обједињавања деловања опозиционих снага постојећем систему „куване жабе“ намењеном за Србију, није дао резултат, односно сада је потпуно јасно да је ова странка постала имуна на такве врсте даљих удара.

Овогодишњи Први мај Грчка обележава са новом владом, у којој је главна компонента Сириза – коалиција радикалне левице. Парламентарна већина изгласала је ову владу 25. јануара захваљујући њеном програму окончању болне политике штедње и доношењу социјалне помоћи и економских реформи Грчкој.

Сама чињеница да је Дрецун својим пристанком на разговор са Шехолијем отворио могућност за такав Шехолијев наступ у његовом присуству, била би у уређеном друштву довољан разлог за покретање Дрецунове одговорности.