Подешавања / Settings

Прошле су две године откако су званичници Приштине и Београда потписали тзв. Бриселски споразум о нормализацији односа, који је још више закомпликовао животе Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

Један светитељ, тада још не канонизован, свети Јустин Поповић држи беседу о другом светитељу, такодје тада још не канонизованом, Светом владици Николају Велимировићу.

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева; завршио Београдску богословију 1958; служио 2 године војску; на препоруку Еп. Јована Шабачковаљевског изабрао монаштво и замонашен од Оца Јустина у Ман. Ћелије на Аранђеловдан 1960; затим рукоположен за ђакона; до 1964. г. завршио Богословски факултет у Београду; потом био професор у Богословији у Ман. Крки 1964–68; потом је ту службу, уз сагласност Синода, напустио и отишао у Париз, но како Далматински Еп. Стефан није дао сагласност за одлазак, буде од њега стављен под забрану свештенослужења.

Пуцањ у Зворнику пуцањ је у слободу Балкана, као што ће бити и оно што ће се наредних месеци догађати у Србији

Тренутно у Србији главни актери воде битку између ЕУ и Русије, а суштинска питања се не постављају о самим принципима које треба преиспитати.

О месу нашем могу да пишем три дана. Нема у свету тако укусног меса . Ћевпчићи у Инстанбулу не могу да се мере са ћевапчићем из Новога Пазара. О лесковачким специјалитетима се могу романи у наставцима да пишу. Роштиљ у Лесковцу и Нишу је бољи него роштиљ у Београду.

„Сасвим је јасно да Вучић није изрекао ниједну једину осуду на рачун кијевске хунте због тога што је империјалистичка Европска унија подржава у потпуности, а исто тако сасвим је јасно да и Вучић и Порошенко спроводе антинародну и про-империјалистичку политику. НКПЈ и СКОЈ траже од Владе Србије да повуче одлуку о посети Кијеву, као и о посети високе делегације кијевске фашистичке хунте Београду.“ рекао је за СРБИН.ИНФО генерални секретар СКОЈ Александар Ђенић поводом протеста НКПЈ и СКОЈ испред украјинске амбасаде.

Службе државне безбедности који су спремни да проговоре о акцијама у којима су учествовали за време Титовог и Милошевићевог режима. Једну од најспецифичнијих прича има некадашњи помоћник начелника Ресора државне безбедности Живан Велисављевић који је пензионисан почетком 1990. године указом тадашњег председника СФРЈ.

Ја не идем тамо (у Москву) због војне параде, идем да одам пошту за погинулих 150.000 војника. Као израз захвалности за то што у овој земљи не морамо да говоримо немачки као послушни колаборанти, што не морамо да говоримо да поздрављамо Хајл Хитлер, Хајл Химлер, Хајл Геринг…“.

„Немачка, Француска и Сједињене Америчке Државе изгубиле су своју цивилизацију; оне су одговорне што су уништиле моју земљу.“ Овако је говорио потомак вожда Карађорђа, блаженопочивши принц Томислав Карађорђевић. Патриота и демократа, познат као велики евроскпетик.

„То је велики губитак за земљу… Ми немамо море, нафту, руднике. Наш потенцијал су људи“, рекао је директор престижне београдске Математичке гимназије, Срђан Огњановић.

Није зато случајно што су Срби били изложени перманентној аресији која је кулминирала троструком агресијом у XX веку а коју су отворено реализовали Немци али чији је сарадник била Велика Британија. Други светски рат је најјаснији пример.

Само што, у контролисаним медијима балканских медија, у највећој мери под америчком контролом, о овоме не сме да се говори.

Како је Нуланд сендвиче на кијевском мајдану 1982. године превентивно посејала за тамошње мале робове…

Синдикални лидери су својим поступцима и изјавама ставили до знања да је учињено нешто што није по њиховој вољи – један је поднео оставку из моралних разлога, други је изјавио да власт ради на уништењу просвете и да од ђака прави лоше студенте и добре потрошаче.

На данашњи дан пред 20 година злочиначка хрватска војска уз подршку САД-а, Велике Британије, Ватикана и Њемачке напала је, побила и протјерала српско становништво са њихових вјековних огњишта у Западној Славонији.