Подешавања / Settings

Оне вечери кад се већ знало да британска резолуција о Сребреници неће проћи, и када је премијер то саопштио новинарима, једно питање изазвало је његов осмех, али и осмех министра иностраних послова Ивице Дачића — управо су га, кажу, очекивали. Питање је било — колико кошта руски вето?

Засипајући каменицама српског премијера Александра Вучића, муслимански фанатици, подгревани Бакиром Изетбеговићем, направили су међународни скандал.

Жан Пијер Шевенман је бивши министар одбране Франсоа Митерана и председнички кандидат на изборима 2002. године. Председник је „Фондације Рес Публика“ и један од најутицајнијих гласова у француској јавности. Устао је против бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године и залагао се за разоружање ОВК. О признању једностраног проглашења независности Косова од стране Париза 2008. године говорио је као о кршењу међународног права које може да доведе до новог хладног рата.

Да би се схватила сва безумност, нељудскост и неморалност одласка Александра Вучића (кентаурско биће: пола премијер, пола Жена у црном) на „комеморацију“ у Поточаре, није згорег направити једно поређење са догађајем који се одиграо тачно пола века пре сребреничких дешавања.

Џеки је од детињства узимала активно учешће у животу мормонске заједнице. Ово је њена прича о томе како је и због чега тај живот напустила, шта је у учењу Цркве светаца последњих дана духовно није испуњавало, како је открила Православље и шта је у њему пронашла.

Не само да смо као народ били разапети, истовремено живели и у Србији и у Црној Гори, и у Турској, и у Хабзбуршкој држави, и у Млетачкој републици, већ смо и у самој Србији стално били разједињени и међусобно се нештедимице, зверски, сукобљавали.

Зато је данашња сребреничка парада, осим што је парада срама и лажи уједно и парада лицемјерја балканских пацова.

За Запад су то Срби, али то њихово виђење Срба као „исконског зла“, које они као синоним за глобалну цивилизацију треба да сузбију толико је саморазумљиво, толико неупитно, и толико неспорно да они чак нису у стању да виде „зашто њихова резолуција вређа Србе“.

Воjни аналитичар Mирослав Лазански оценио jе данас да напад на премиjера Србиjе Aлександра Вучића након званичног дела комеморативног скупа у Поточарима показуjе да некоме ниjе стало да таj догађаj прође мирно и да ће помирење у региону ићи тешко.

Дураковић каже да је Вучић одлуком да дође у Поточаре пружио руку помирења.

Извињавам вам се у име мог пријатеља Пера Макића којем је глава одсечена и набијена на виле.

Ко данас у Европи сме да спомене податак да је из Хрватске, од 1990. до 1995. године, протерано најмање 450.000 Срба, да им је отето 37.000 станова, срушено на десетине хиљада кућа, да их је неколико хиљада убијено?

Део политичке елите и наше политичке чаршије сада је дубоко разочаран, јер је изгубљена сјајна прилика да се поводом резолуције о Сребреници каже: „Ето, Руси нас никада нису заштитили, па ни сада када је Владимир Путин на челу Русије.” Неки замерају председнику Србије што је писао британској краљици. Писао је свим шефовима држава чланица Савета безбедности УН, а краљица је шеф државе, није Бог. Када је могао Света Маровић да се са обе руке поздравља са краљицом, може и Николић да напише писмо. Осим тога, са британском краљевском кућом смо и фамилијарно повезани.

Онај ко жели да најефикасније науди и Србима и Бошњацима нема бољег решења него да им подгрева међусобне омразе и освежава спорне моменте из међусобне историје. Тешко је избећи утисак да је – случајан или намеран – ефекат британске резолуције управо то

Када је почетком године (25. фебруар), амерички државни секретар Џон Кери појаснио ситуацију на Западном Балкану, поводом узаврелих билатералних односа Вашингтона и Москве, без задршке је рекао да се „Србија, Црна Гора, Косово, Македонија“ налазе на линији ватре. Наравно, списак земаља преко којих ће се касније одмеравати снага и утицај два непомирљиво супростављена света, није био коначан.

Лакше му је да иде у Сребреницу него да погледа свој народ у очи. Плаћа цех своје издаје. Сада је само понизни слуга западних сила. Ипак, сутра ће му тамо друштво правити и његов велики пријатељ, слављеник, Еди Рама.