Подешавања / Settings

Стварно, зашто сам ја толико за Русе кад западна Империја много боље плаћа своје људе у Србији, и кад је велики број школованих Срба на страни Империје, а против Руса?

МАСОВНИ протести на постсовјетском простору, са се у низу нашла сунчана Јерменија, наводе на размишљање о томе шта је револуција – болест или лек?

У тачки 11 британске резолуције Сребреница се помиње као мотив за даље „хуманитарне интервенције“, у којима је већ погинуло преко милион муслимана

Последњих месеци Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) практично не ради. Трибунал прaви привид како активно ради, а Савет безбедности Уједињених нација, који наводно контролише делатност МТБЈ, ту контролу врши на основу извештаја самог трибунала. Штавише, МТБЈ успева ево већ скоро четврт века да доказује да не само да је он још увек потребан, него последњих 10 година доказује да је потребан нови трибунал – Међународни резидуални механизам кривичних трибунала (МРМКТ).

На крају својих истраживања Енбом је закључио да су кључне информације о Сребреници годинама намерно заташкаване. Некоме је на Западу било потребно да се Сребреница догоди и искоришћен је осветнички бес Срба из Подриња, што, наравно, зликовце који су побили заробљенике у Сребреници не оправдава.

Да бисмо позвали некога да се поклони српским жртвама, најпре морамо имати представу о њиховом броју. А како нама то није познато, са стране делује да је број тако мали да га прикривамо лошим изговором… или да нам је пак свеједно?!

Да ли су то вехабије, ратни ветерани или млади фудбалски хулигани, сасвим је небитно. Мозак свих операција је у Лондону, Вашингтону и све више у Анкари.

Грци су, то је нетко добро рекао, Нијемцима данас оно што су им некад били Жидови. Додуше, не даве их у плинским коморама, убијају их глађу и застрашивањем. По истом принципу по коме су европски “интелектуалци” пушили курац Хитлеру а Жидове држали лукавцима који желе убити Исуса у сиротом немачком народу данас гласноговорници и гласноговорнице крупног капитала поздрављају дављење Грка и Гркиња.

Политичари и камере ће се сјатити на Сребреницу овог викенда и причати непрекидно о “геноциду“. То не само да није адекватан опис трагичних догађаја 1995., већ је погрешна употреба те речи резултовала многим другим „хуманитарним“ смртима широм света.

Већина Срба који су напустили родну груду и отишли да живе у земљи „мечки”, бе-ем-веа, минхенског Бајерна, Борусије Дортмунд, кригли пива и кобасица, одавно су раскрстили с историјом и геополитиком.

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

Мајстори су у томе да спрече продирање другачијих погледа на спорно питање, који би могли да понуде и другачију причу, па да онда неко према њој заузме став утемељен у веровању или неверовању. Не, то нипошто не допуштају.

Мајстор опсенар неуког пука, јегуља и рекордер у производњи маглуштине, још једном је покушао да нас убеди да је велики државник. За његове дневнополитичке потребе преживљавања, а ништа друго га и не занима, руска рампа англосаксонским зликовцима у Њујорку дошла је као поручена.

Неко би се запитао, како је онда могуће да народ који толико трпи – ћути? Одговор, без обзира на то што се многима чини као излизан и баналан, лежи у окупаторским новинама, телевизијама и интернет порталима, који готово комплетно држе медијску сцену Србије.

Последња два хапшења упућују на чињеницу да у Русији готово сви олигарси и људи који су учествовали у мутним пословима ’90 -их и касније имају свој „досије“ у председничком канцеларији у Кремљу. Наравно да ће руски либерали сада гракнути како је реч о политичком прогону успешног предузетника и финансијера и затварању круга око Анатолија Чубајс, као што је то био случај са Ходорковски и другима.

Премијер се спремао да Ангели Меркел – тој доброј жени – на тацни преда све што она жели… Данима је вежбао пред огледалом изговор Велике тајне, коју нико осим њега не види. Да, изрекао ју је: „И ниjе ме срамота да то кажем,