Прочитај ми чланак
Фoтo: Танјуг – Зoрaн Жeстић
Напад на српског премијера у Поточарима показао је да ће се можда Мајдан из Кијева преселити у Београд.
Све што се догађало у Поточарима није имало никакве везе са комеморативним скупом, јер такав скуп тамо никог није ни занимао осим организатора Мајке Сребренице и муслимана родбине жртава из тог градића. Читав скуп није био ни верски обред, јер и то је мало кога занимало. Чак и медијски сценарио, који се сваке године прави на лажима, није био у првом плану. Суштина скупа ове године била је порука Александру Вучићу шта ће му се догодити уколико не буде послушан по мерилима западних сила.
Тамошња руља, која је била спремна да га линчује, била је обична пешадија. Њихов мозак није био у Сарајеву, мада су тамо наредбу свакако примили од муслиманског политичког руководства. Но о потезима тог руководства неко други мисли, а онда руководиоци Бакира Изетбеговића, па и он сам, тако формирано мишљење поделе директним извршиоцима недела. Да ли су то вехабије, ратни ветерани или млади фудбалски хулигани, сасвим је небитно. Мозак свих операција је у Лондону, Вашингтону и све више у Анкари.
ХТЕЛО СЕ ДА ВУЧИЋ НЕ ДОЂЕ У СРЕБРЕНИЦУ
Тај мозак је осмислио сумануту резолуцију у Савету безбедности УН и првобитни сценарио је био да Вучић дође у Поточаре етикетиран као председник Владе државе у којој живи већински геноцидан народ. Наравно, то би додатно била одлична прилика да се укаже и на потребу гашења Републике Српске јер је настала на геноциду.
Ипак, пошто резолуција није прошла, онда је било потребно одвратити Вучића од доласка у Поточаре. Да би то учинили, Бакир Изетбеговић је ангажовао све своје партијске другове да свакодневно изјављују како Вучић неће бити лепо дочекан. Циљ је био да Вучић не дође и да се Србија оптужи како не поштује невине жртве. Данима би се на сва звона звонило како Србија не жели суживот, јер не поштује жртве и како са Србијом не може доћи до помирења.
Пошто се Вучић није дао упецати на ту удицу и пошто је, упркос свему, ипак отишао у Поточаре и тиме сигурно револтирао најпре многе Србе – који сав тај циркус око Сребренице пре свега доживљавају као велику неправду према нашим жртвама – Вучић је ипак далеко више иритирао муслиманске лидере и њихове налогодавце.
Вучићевим одласком у Поточаре план сатанизације Србије није успео. Бачене су толике паре на медијске кампање, активност невладиног сектора, лобирање за резолуцију, али на крају није добијено ништа. Зато је било потребно применити насиље, које је више дошло као плод очаја јер им није успела сатанизација српског народа.
Фoтo: Танјуг – Зoрaн Жeстић
ЗАШТО ТВРДE ДА ЈЕ ВУЧИЋ КРИВ ЗА ХАОС
Тај атак је класичан пример покушаја убиства, јер, ако вас неко погоди каменом у лице, јасно је шта му је била намера. Међутим, више од тога, тај атак је била порука западних обавештајних структура Александу Вучићу шта му се спрема у догледном периоду уколико настави са самосталном политиком. Можда се Мајдан из Кијева пресели у Београд.
1Било би лепо кад нас разни мешетари из западних земаља не би правили идиотима причама како је ово био изолован инцидент или нешто томе слично. Ово је био изрежиран и добро организован напад јер је немогуће да се на простору на коме је све врвело од свих обавештајних служби овог света случајно догоди напад на премијера једне државе.
Наслови британског BBC о томе како је Вучић „отеран“ из Поточара, релативизовање догађаја на америчкој телевизији Н1, срамне изјаве представника НВО, иначе под утицајем британске амбасаде у Београду, скандалозне изјава реиса Кавазовића и шефа служби Вилића све то је имало јасно зацртан циљ – окривити Вучића за хаос. Уосталом, то је индиректно поручио и Бил Клинтон, рекавши да се инцидент (није рекао напад) не би ни догодио да је Вучић мало закаснио. Из свега тога се извлачи закључак да би Вучић био крив да је, рецимо, изгубио главу јер је дошао на време или је поранио. Не заборавите: то је изјавио супруг вероватно будуће председнице САД.
Није било режирано, зар не?
