Прочитај ми чланак

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ: О томе да је грех ушао у моду

0

starac pajsije12

– Старче, слушали смо да сте рекли некоме да ће бити рата. Да ли је то истина?

– Ја то никада нисам рекао, а ево народ говори све, што год му падне на ум. И чак ако нешто и знам – коме ћу почети да говорим о томе?

– Рат, Старче, то је такав ужас!

– Када људи не би „оплеменили“ грех, онда не би ни дошли до таквог дивљаштва. Али још веће дивљаштво је – морална катастрофа. Људи се распадају и душевно и телесно. Један човек ми је рекао:

„Људи су Атину назвали џунглом, али погледај – ево нико из тих џунгли не излази! Сви говоре „џунгла!“ и сви остају у тим џунглама!”

До чега су људи доспели! До животињског стања.

Знате како је код животиња, прво иду да једу, затим се празне, затим измет креће да се распада, да се сагорева и животињама бива топло. Њима се допада у шталама, и не желе да излазе одатле никуда. Желим да кажем, да и људи тако осећају „топлоту“ греха и не желе да изађу. Они осећају смрад, али немају воље да се одвоје од топлоте. Ако ту уђе нови неће моћи да издржи тај смрад. Међутим, други су се већ навикли, и смрад их не узнемирава.

– А неки се, Старче, оправдавају тиме што такав греховни живот није почео у нашим данима! „Гледај – говоре – шта се радило у древном Риму!“…

– Да, али у Риму су се људи клањали идолима, били су незнабошци. И Апостол Павле се у (Посланици Римљанима) обраћао незнабошцима, који су примили Свето Крштење, али који се још нису оставили злих навика.[1]

Не треба узимати за образац примере највећег пада из сваке епохе. Данас су грех увели у моду. Помислите само – ево ми смо Православни народ – али до чега смо ми доспели! А о другим народима чак и говорити нешто…

Али горе је од свега, што су данашњи људи, без изузетка фасцинирани грехом, и видећи да неко не следује духу времена, да не греши, да има капљицу поштовања – називају га заосталим, ретроградним. Такве људе узнемирава, што неко не греши. Они сматрају грех прогресом. А то је горе од свега. Ако би савремени људи, који живе у греху, у крајњој мери, то признавали, онда би их Бог помиловао. Али они оправдавају оно што нема оправдања и певају песму греху.

А сматрати грех прогресом и говорити да је моралност одживела свој век – то је осим свега осталог, најстрашнија хула на Духа Светога. Зато, ако се неко живећи у свету, подвизава, чува свој живот у чистоти, то има велику вредност. Велика плата чека такве људе.

У старим временима су се распикућа и пијаница стидели да пођу чак и на пијацу, јер би људи почели да им се ругају. А ако би жена шетала, онда би се плашила да промоли и нос из своје куће. И можемо рећи, да је то била некаква задржавајућа сила за грех. Али данас, ако човек живи исправно, ако на пример, девојка живи у страху, онда за њу говоре:

„Да, она као да је пала са месеца?“

И уопште, раније ако би световни људи и чинили грех, онда би они, несрећни, доживљавали осећање своје греховности и постајали мало смиренији. Они нису исмевали оне, који су живели духовно, већ напротив – дивили су им се.

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

(из књиге „Са љубављу и болом савременом човеку“)

Извор: lib.eparhia-saratov.ru; преузето са: БОРБА ЗА ВЕРУ

3 коментара “СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ: О томе да је грех ушао у моду

  1. potreba каже:

    ja ebo vas i pajsije i kurasije i svi ostali…. koga zanima sta ovaj matori izlapeli starac baljezga.

  2. Теофил Од Византије каже:

    Одломци из Житија Старца Пајсија Светогорца

    Непокисао
    Старац је користио кишобран и кабаницу. Није био непромочив, нити неовлажив. Напротив, био је осетљив на хладноћу и на влагу. Понекад, међутим, из неких разлога које Бог зна, он није киснуо. Наиме, док је око њега падала јака киша, њега ни кап није дотицала. Господин Куцојанис Константин приповеда: „Једном приликом сам превозио старца из Манастира Часног Претече у Халкидици у Суроти. Читавим путем је био пљусак, као да се беху били отворили водопади на небу. Чим смо стигли, сестре су чекале са кишобранима и кабаницама да би учиниле да старац не покисне. Он ми је дао знак да приђемо што ближе згради. И сасвим необично, два метра око возила киша је престала да пада, док је нешто даље био потоп. Пошто је старац сишао, поздравио ме и ушао унутра, киша поче нормално да пада и по возилу“.

    Невидљив
    Сведочанство господина Георгија Куркулиотиса из Коринта: „Посетио сам старца Пајсија у Келији Часног Крста, фебруара 1979. године. Затекао сам отворена врата. Звао сам више пута са капије на огради, али не добих одговор. Било је јутро, 8 сати, и чекао сам. У једном тренутку угледах старца Пајсија пред собом. Ја се изненадих и запрепастих. „Овде сам био, Јорго“, мирно ми он рече. Касније сам испричао двојици духовника о изненадном старчевом појављивању. Они ми рекоше: „Он је био испред тебе. И тек када је пожелео он се појавио“.

    Лебдење
    Старац се много пута у време молитве узносио, тј. уздизао и телесно. Чак и у време рада, или када је ходао, био је виђен како не додирује земљу.
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    У Келији Часног Крста он је доживео један велики догађај. Испричао је: „Док сам се молио, не знам шта ми се догодило, те се уздигох високо и посматрах келију доле. Како сам се попео, не знам, као уосталом ни како сам сишао“.
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Сведочење монаха Светогорца: „Посетио сам старца у Панагуди и затекао га да зида пећ од опеке. Стајао је на некој дасци, коју је био поставио да би на њој држао грађу. Док је радио, видех га уздигнутог од тла око тридесет сантиметра. У почетку се запрепастих и помислих да не видим добро. Међутим, он је заиста лебдео и убрзо потом га видех опет у природном положају“.

    Преношење благодати
    Где год је ишао, старац је преносио и Божанску благодат, која се изливала око њега. „Из човека који има благодат и који негде иде, одмах се, као струја, разлива духовна благост коју поседује. Слично се и из онога ко је у демонском стању расипа оно што има у себи. Наше духовно стање утиче и на друге“. Он је био свестан благодати коју му је Бог дао, те је од реченог богатства преносио и на људе из неког разлога.
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Господин Василије Мурахидис из Конице приповеда: „Када сам био дете од шест седам година, одлазио сам у Манастир Стомио са другом децом мојих година. Са нама је био и отац Пајсије. Пут је био тежак и стрм. Видећи ме да сам се уморио, он ми рече: „Васили, када се умориш прекрсти се, дрво стави на мене и настави даље“.
    На једном делу нађосмо велику стену од најмање једног, једног и по кубика, која је била пала на пут. Ја рекох:
    „Оче Пајсије, када би дошао утоваривач, гурнуо би стену у крај пута“.
    „Немогуће. Где да нађемо утоваривач? Ти си утоваривач. Ти ћеш да је гурнеш“.
    „Ја не могу. Мали сам“.
    „Покушај. Прекрсти се, прочитај Оче наш и успећеш. Помоћи ћу и ја. Ти гурај стену, а ја ћу тебе“.
    Наслонио је и он мало своју руку и стена оде. Није била близу провалије да би се лако сурвала. Направила је читав круг, па се затим сурвала на доле. Осетио сам као да је стена имала три киле. Ја нисам био свестан догађаја. Боље сам разумео шта се догодило тек када сам унеколико одрастао“.
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Са задовољством одобравамо Светом манастиру Хиландару превод Житија старца Пајсија Светогорца на српски језик. Старац је већ познат у Србији преко других његових преведених књига, али и преко многих Срба, световњака и свештених лица, који су га за живота упознали и стекли помоћ од општења са њим. Молимо се да старчев пример и поуке покајањем одведу многе душе у спасење. Нека би молитве његове помогле православној сестри Србији да зацели своје ране од скорашњих својих страдања, да би духовно процветала и родила богољубиве плодове и да би се показали свети молитвеници за народ српски и за васцели свет. Амин.
    Братство старца Исака
    Келија Васкрсења
    Света Гора

    1. Ivan каже:

      Велики светац, био сам и у Панагуди и у Суротију, велики благослов.

Коментари су затворени.