Подешавања / Settings

Слуђени народ данима су засипали катастрофичним упозорењима: те наранџасти аларм, те црвени. Потопиће нас небо ко пацове, однеће нас бујице, држте се чврсто за Вођу и Његове, другог вам спаса нема.

Кад год посланик из опозиције постави питање које није по вољи посланика Српске напредне странке, јер се односи на неразјашњене, боље рећи, прикривене поступке власти, уследи готово истог тренутка реаговање шефа посланичке групе СНС-а или неког посланика те странке.

Негде између предизборних обећања, медијског спина о бољем животу – увек најављеном за две године и сурове реалности нестала је сама срж Србије. Српско село које је вековима одржавало нацију прелази у домен историјског колорита. Последица или резултат?

Дани пред нама биће последњи и неопозиви испит зрелости националне Србије.

Јужни ток је пукао у Бугарској; која земља је најслабија карика Јужног тока 2.0?

Овакав развој догађаја је драматично променио енергетску будућност Бугарске. Албанија и Италија ће моћи увозити руски гас с грчке границе, а Бугарска до сада није положила нити једну једину цев за нови гасовод и хитно јој треба решење за новонастали проблем.

У покушају да пређемо ову поделу, без обзира на препреке, наш дописник је присуствовао предавању на Харвардском клубу у Њујорку, које је 21. јануара [о. г.] одржао Џејмс Отесон (James Otteson), професор политичке економије на универзитету Вејк Форест и уредник нове књиге „What Adam Smith Knew, Moral Lessons on Capitalism from its Greatest Champions and Fiercest Opponents”. Он се запитао шта би велики шкотски економиста могао да каже о најновијој кризи.

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно јасни; пређу ли Срби линију која им је испред носа, улазе у простор избрисаних народа

Но жена кад се дохвати превласти, руши човекову част, и власт и будућност. То је особина свих револуција и свих безакоња. Од женског разврата ништа страшније нема. То је страшније од незнабоштва. Јер женска слобода и разврат, нераздвојени су појмови. А последица тога је род људски без будућности.

Истрага сензационалног убиства руског политичара Бориса Њемцова још није открила непосредне извршиоце али постепено се расветљава логистика злочина и идентификују се актери.

Почела је тешка артиљерија да бије по Александру Никитовићу. Било је то и за очекивати после посете немачких парламентараца Београду предвођених покојним Андреасом Шокенхофом у лето 2012. године, када су донели списак са седам услова које Србија мора испунити како би наставила своје евроинтеграције. Други услов гласи: „откривање и гоњење починилаца паљења зграде амбасаде Немачке 2008. године“. Дакле, Александар Никитовић се испречио на путу Србије ка ЕУ. Зато га више нико не може спасити. Где Немци покажу оком, ту српско правосуђе креће скоком. Много тога подсећа на стање у Недићевој Србији. Само тада су спискове са захтевима и именима доносили и правили представници ове земље са презименима Лер, Беме, Нојбахер…

Да ли ће Вучић на крају своје каријере попут Јануковича бежати из своје земље да га не оптуже за ратни злочин о коме ће нека НАТО медијска испостава у Србији јавити петнаест минута пре него што буде извршен?

У Прибоју се и даље не производе камиони за Финску, смедеревска железара није нити продата нити је нашла стратешког партнера, на Косову су укинути сви елементи државности Републике Србије, динар је у слободном паду, „Телеком Србије“ се спрема за продају.

Препустивши банкарско тржиште странцима, Србија је дошла у ситуацију да је у задњих десетак година најмање 30 милијарди евра изнето из земље од стране банака. Томе кумују понајвише кредити са валутном клаузулом.

Да ли је то пролазни феномен или је заиста почело да се дешава нешто добро са српским филмом, као увек посебно видљивим и популарним сегментом културе (као што је то фудбал међу спортовима), не знам.

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић планира да, заједно са министром одбране Братиславом Гашићем, посети седиште НАТО у Бриселу ради учешћа у званичној церемонији потписивања споразума о Индивидуалном плану деловања у оквиру партнерства Србије и Североатланске алијансе. [1]

Само су полиција и матичар Нелета Карајлића називали његовим правим именом. Питање да је он Ненад Јанковић, било би једно од тежих у сваком квизу.