Подешавања / Settings

„Интереси Исланда су боље задовољени изван ЕУ”, службени је став Рејкјавика. Како ће сада реаговати ЕУ? Шта ако се Велика Британија на референдуму одлучи за излазак из уније?

Чувено околобеоградско водопишало, звано Београд на води, ускоро ће примити макете првих станара. Њима ће ускоро градоначелник Мали (а није Шћепан) широм отворити двери градског сајта, где ће моћи да изаберу макету свог будућег стана, све са макетицама лавабоа, уградних плакара и наравно – клозетских шоља.

Нема ничег глупљег и опаснијег од тога да се са неким прво удружиш, уортачиш, вежеш своју судбину за његову, а тек после тога да сазнајеш са ким имаш посла.

Митрополит загребачко-љубљански за Новости каже да многи затварају очи пред овим проблемом или уопште не реагују: Повратак културног блага, однетог из храмова СПЦ, тек када се створе услови.

И док смо већ навикли да „прозападна елита” отвара кишобране у Београду сваки пут када пада киша у Бриселу и Вашингтону, нисмо још упознали проруску елиту која се облачи знатно топлије када у Москви почне права зима

Поводом изласка књиге „Право и православље“, аутор Зоран Чворовић одржао је незаборавно предавање пред заинтересованим слушаоцима у Љубљани. Не пропустите!

А пре три године смо одлучили да се вратимо у Русију. Приближно годину муж и ја само размишљали где ће бити најбољи услови за две домаће културе – енглеску и руску: у Великој Британији (мој муж је Енглез) или у Русији – и изабрали смо Русију. Деца су за мене главни приоритет, а идеалних радних места има свугде.

Закон о слободи приступа документима у Великој Британији, (ZOSPI) на који се позвао један доктор, открио је тајна службена документа стара 30 година, која показују да су Владини експерти:

Адмирал Касатонов у веома информативном интервјуу открива неке детаље операције „љубазних људи“.

Откуда наслов текста прво на енглеском, а затим превод на српски језик? Одговор је врло једноставан – да бисмо били у евроатлантском тренду и њиховим „вредностима“, у складу са последњом степеницом до пуноправног чланства у НАТО, која се назива Individual Partnership Action Plan – IPAP (Индивидуални акциони план партнерства – ИПАП)[1]. Односно вешћу која је последњих дана узбуркала српску интелектуалну и свеколику јавност.

Последњи час да узвикнемо „окупација“, и да кренемо да смишљамо начине ослобођења

Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осјећали Србима и то нијесу крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти.

Међутим, оставимо ли по страни реторику и револуционарни фолклор Ципраса и Вароуфакиса и њихових колега из странке, чињеница је да они до сада нису испунили готово ниједно обећање.

Још увек се није стишала бура око доласка Тонија Блера и организовања његовог „деливери јунита“, а Влада Србије нам је приредила ново брукање.

У недостатку економски видљивих аргумената у ери после финансијског и економског краха (2008), ЕУ-атлантски лобисти се труде да Србији објасне разлоге зашто је ЕУропа пут „без алтернативе“.

У ТВ емисији посвећеној смрти Зорана Ђинђића водитељка је реторички поставила питање: ко баштини Ђинђићево наслеђе и чијем наслеђу ми припадамо ─ Ђинђићевом или Милошевићевом. Ето, тако сви живи који стоје на пола пута између њих двојице мртвих опет су остали изван круга.