Подешавања / Settings

Влада се туче са странцима, и то је добро, али се не туче за ползу својих понижених грађана, и то је горе од лошег.

С обзиром да се у руралним подручјима Србије бележи депопулација становништва, а српска пољопривреда у многим крајевима опстаје само још захваљујући ентузијазму остарелих чича са накривљеним шајкачама, било би непроцењиво важно да се осмисле такве мере које би макар делимично помогле да се млади задрже на сеоским подручјима

Ако влада предложи напуштање једног од фундаменталних принципа правде мора постојати јачи разлог. Једнакост пред законом се не може тако лако одбацити. Сигурно? Па, прочитајте ово и просудите сами.

У данашњем свету социјална правда представља само безлично право појединца на „социјалну помоћ” која заправо има за задатак да “дезинфикује” маргинализоване тако што ће их учинити подношљивијима остатку заједнице – односно припадницима олигозаједнице.

Да би се спречила надолазећа катастрофа становништво Србије мора по сваку цену да спречи улазак своје државе у ЕУ и НАТО пакт. Стратешки циљ мора да нам је да Србија буде слободна, независна, неутрална, модерно уређена, економски ефикасна, међународно активна и уважавана држава, оаза слободе и правде у поробљеној Европи.

Не, наслов овог текста није никаква фикција, нити увертира у неку научно фантастичну причу, већ са немалим процентом вјероватноће потенцијална реалност будућег мизерног друштвеног и економског стања, које човјечанство може да задеси.

Опсежно истраживање у САД тестирало је нови рачунарски програм који је на основу лајкова на „Фејсбуку” одређивао ко је и какве особине има корисник.

Сада се сви слажу да је прекид ватре био фарса која је само погоршала ситуацију. УОС су за последња четири месеца само ојачале и постале претња. После тешког бомбардовања Доњецка, многима је постало јасно да је најглупља ствар која се може учинити у тим околностима чекати офанзиву УОС, која ће Доњецк претворити у Стаљинград 2

Пре осврта на недавно страдање „Информера“ и његовог уредника Драгана Ј. Вучићевића, хајде да, ради потпуније представе о томе колико је новинарство у Србији заратило с логиком, почнемо једном питалицом.

Остаје, наравно, да се види како Србија може учествовати у реализацији планираног циља „побољшавања система раног упозоравања“ у стратешкој активности „решавања сукоба током целог циклуса сукоба“ у, на пример, Македонији, где је тињајући албанско-македонски конфликт очигледан, уколико се претходна власт већ обавезала да се неће бавити питањима која се тичу Западног Балкана.

Некада давно беше неко дете, звао се Растко Поцеста, гостовао је на телевизијама, чак и на светским попут ББЦ и СНН. Тада су га проласили за чудо од детета, због антисрпских ставова. Сада, када је време прошло, Растко је старији и паметнији. Напустио је другосрбијанске идеје и постао је српски патриота.

За пораз Порошенка и Јацењука директни разговори Кијева с Доњецком ће учинити више него заузимање Мариупоља

Немам ништа против (напротив!) да се критички говори о политици и понашању страних представника. Али исто тако мислим да нека од питања која је БИРН поставио и те како завређују одговор, а не грдњу и увреде.

Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат.

Желео је да Русија буде боља, да је заплаши како би постала и лепа и паметна. Али, уместо тога, оправдао је геноцид.

„Ако продамо нашу енергетску инфраструктуру, уз продају телекомуникационе инфраструктуре и уз продају земљишта и хране, ми ћемо бити окупирана колонија и наши људи ће радити за храну, а то је дефиниција ропства“, каже Јасмина Вујић, професор на Универзитету у Берклију.