Подешавања / Settings

Ово је још једна од многих трагичних прича о србском херојству и србској наивности, које нас вековима прате као народ пубертетски и у најбољем и у најгорем смислу: у најбољем, јер смо идеалисти, спремни да гину за слободу и правду, и у најгорем, јер смо наивни и подложни манипулацијама лукавих злотвора.

Након повлачења НАТО-ових снага из Авганистана, очекује се повећана активност радикалних исламиста у тој земљи и целом региону. Вашингтон и његови савезници нису успели да нанесу озбиљан пораз авганистанским Талибанима, штавише, они су успели да поврате контролу над бројним авганистанским провинцијама и остваре блиске везе са пакистанским талибанским покретом и лидерима исламског калифата на простору Сирије и Ирака.

Лаковеран од малена, а стар већ двадесет и пет година, постао сам жртва великог комбинатора

Између свих оних грандиозних тема које заузимају све просторе духа, између грмљавине у политичким говорима, претећих вести и пажљивог паковања локалне и глобалне филантропије, ово троје деце и њихове краве које су стигле пред Нову годину, изборило се за мајушни тренутак у коме смо могли да видимо да Србија, кад се погледа у огледало, понекад има образ једноставан и чист, попут млека.

На врата Балкана закуцао је див са огромним економским и војним потенцијалима. Ријеч је о споразуму Русија – Турска, који у потпуности може да промијени геополитичку слику. Бжежински и Хантингтон су сигурно забринути.

Ако је данашња Европа растрзана око разних питања ујединиће се сада свакако око тероризма

Почетак обједињавања патриотских снага који су ових дана формализовали ДСС, Двери и група патриотских интелектуалаца, с обзиром на поменуте тегобне српске поделе и расколе који нас као сенка прате кроз историју, вредан је сваке похвале и подршке

Никад, браћо, Божић неће бити онај прави у Београду, Франкфурту, Сиднеју, Њујорку… Није то то док не искочиш из хладног кревета, ускочиш у ледене панталоне и кошуљу, па претрчиш у топлу собу где спавају баба и ђед.

Минула година је на међународном плану веома личила на велику спортску утакмицу у којој учествују сви главни светски „играчи”: САД, Кина и Русија.

Пре долетања НАТО бомбардера Приштина је имала 45.000 Срба. Данас их има 50. Ни за један аутобус. У Пећи Срба беше 30.000, данас само седам душа. У Призрену… итд. Све горе од горег.

(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

Имајући ово у виду, не треба нам Томина „дипломатска” креманска прозорљивост да знамо да ће Брисел пошто потпише ССП са тзв. Републиком Косово, по свој прилици на пролеће 2015. г., од Србије захтевати да са истом злочиначком НАТО творевином, сходно обавези из чл. 15 ССП закључи уговор о регионалној сарадњи и добросуседству, са већ поменутим обавезним елементима.

У Србији се одавно верује да се „у цивилизованом свету” све ради боље и да би у сваком погледу и на сваки начин Србија требало да се угледа на оне за које се мисли да су отишли много корака испред нас. У случају терористичког напада на редакцију „Шарли ебдо”, показало се да Србија не би требало да се у погледу безбедности угледа на француску полицију.

У Будимпешти је атмосфера напета. Није то први пут да се антивладини протести ваљају по улицама и људи вичу „Више демократије!“ и „Иди, Орбане!“. Последње демонстрације су биле 2. јануара. Следеће су најављене за 1.фебруар – дан посете Ангеле Меркел. Противници Виктора Орбана кажу да желе да немачка канцеларка види да су Мађари изабрали Европу, а не Азију (што ће рећи, Русију).

Згражавам се над убиством новинара и невиних људи у Француској. То нема везе са борбом за вјеру. То су злочини. Иза којих, убјеђен сам, стоје америчке и друге западне обавјештајне службе. Као што су стајале иза терористичких напада на Свјетски трговачки центар у Њујорку, злочина на сарајевској пијаци Маркале или злочина над кијевском тргу Мајдан.

Послије Другог свјетског рата крв се појавила у једном филмском журналу у којем је неки виолиниста лежао у локви крви након пада Берлина. Ужаснути гледаоци су тада први пут видјели крв на платну.