Подешавања / Settings

Лидер ДСС о патриотском блоку, радикалима, стратегији за Косово, захтевима ЕУ: Желимо да се уверимо у чврстину и истрајност Николићевих ставова о КиМ.

Хрватска је први пут у историји изабрала жену за председника. Раније министар иностраних послова земље и помоћник генералног секретара НАТО-а, Колинда Грабар-Китаровић са минималном предношћу победила је Иву Јосиповића, који се кандидовао за други мандат.

Његов велики прекоокеански газда је себи направио нову информативну потпору, а овај Истрошенко се претворио у још један обесмишљавајући пинковани пројекат који од Србије прави задње двориште једне усиљене, бе-грађанске тј. мегапаланачке некултуре.

Шта вам је то, господо Николићу и Вучићу, 9. јануара било прече од Републике Српске и њених грађана, а ваших сународника? Зар је било заиста немогуће уложити минимум труда и, умјесто послати писмо, лично доћи, те својим присуством јасно и недвосмислено подржати Републику Српску и њену будућност?

У новијој светској историји нема ни једног другог народа на кугли земаљској од којег је настало више нових нација него што је настало од српског народа.

Ту негде недавно, новембра месеца, билборди на северу Косова осванули су облепљени сликама Александра Вучића уз пропратне слогане који су исказивали неумерене изливе љубави октроисаних власти четири општине на северу према особи која их је на руководећа места поставила противно вољи њихових суграђана, а све заједно гурнула под власт самопрокламоване антисрпске „републике Косова“.

Док Французи реагују на напад на Шарли ебдо осудом муслимана, тумачење да је реч о џихаду погрешно је. Истина је много опаснија

Масовно убиство у Паризу новинара-карикатуриста, који су под заставом слободе речи свој бизнис засновали на распаљивању међуверске нетрпељивости, изазвало је масовно фалсификовање и лаж у „европским“ политичким и медијским круговима.

Руска идеја „непознатог Стаљина“ или (гео)политичка далековидост великог и више него грозног Руса грузијског порекла.

Тешко је пронаћи речи за оно што се десило на Божић у Паризу, када су терористи упали у редакцију часописа «Шарли ебдо», али, пошто су одмах после тога најавили «оштру борбу против тероризма» и Мартин Шулц и Франсоа Оланд, требало би да се забринемо. Наравно, Шулц и Оланд су овде само илустративни примери, никако појединци који пресудно утичу на појаве и процесе о којима ће бити речи.

Желе ли западни либерали да им супротставе своје потрошачко друштво, прозоре Овертона, карикатуре и Кончиту Вурст? Нуде ли им то уместо породице, вере, нације и Отаџбине? Не желим да пророкујем и да их огорчим, али – они ће сигурно изгубити.

Та могућност, према његовим речима, између осталог отворена је и зато што Србија за разлику од више ситуација у последњих сто година сада није у епицентру светске кризе.

Ова старица је жена која ме је убила пре много година. Како се променила! У младости је била лепотица. Њен глас је одзвањао као сребрно звонце, а смех је личио на блиставе искре. Имала је сина, којег је безумно волела и зато ни са ким није хтела да дели ту љубав. Због тога сам ја био осуђен на смрт.

Последње изјаве Алексиса Ципраса, скоро сигурног победника на предстојећим изборима у Грчкој, од којих су неке дате и током његове недавне посете Србији, подстакле су европске званичнике да оголе истину која гласи да после добровољног уласка у спиралу евроинтеграција не постоји могућност накнадне памети, јер како дословно рекоше из Брисела: „То је неопозиво“.

Током 20. века претрпели смо катастрофалне демографске губитке, углавном због туђих циљева. Политичке елите су неразумно жртвовале људске ресурсе и национални идентитет.

Када су Младића доводили у притворску јединицу, рекао је: „Ко вам је крив, ви сте гласали за Слобу, ја нисам“.