Подешавања / Settings

Турски председник Раџип Тајип Ердоган не престаје да пуни наслове светских медија. Прво је то било због његове тврдње да су муслимани открили Нови свет. Онда зато јер је рекао да се мушкарци и жене не могу третирати на равноправној основи. Прошле недеље је подржао турску полицију кад је похапсила већи број новинара. Али, гледајући дугорочно, његова реформа образовног система ће највише – и најштетније – утицати на глобалну конкурентност следеће турске генерације.

Када немачки амбасадор каже да признање „Косова“ није неопходно за почетак преговора са Европском унијом, половина српске јавности ту изјаву чита у контексту питања признања Космета за независну албанску државу као коначног услова Брисела.

Грађански закон ће мултинационалним компанијама дати могућност да овдашњу децу претворе у робове тренда, да би сутра, под ингеренцијом Закона о раду, лакше постали радни робови. Они који то не могу да схвате, већ јесу робови

У њему, почетком децембра, Путин износи анализу претодног и даје програмске смернице свог будућег политичког деловања, а то је оно што данас пажљиво ослушкују и пријатељи и непријатељи Русије. И обични људи и тајни владари. И Исток и Запад.

Врло мало људи разуме шта овог момента ради Владимир Путин. И скоро нико не разуме шта ће у будућности да уради. Без обзира колико то било чудно, али овог момента Путин продаје руску нафту и гас ИСКЉУЧИВО за злато у свом „физичком“ облику (тј. не прихвата „златне“ папирне обвезнице). Колико дуго ће Запад бити у […]

Буде ли Србија некада гласала против тог великог белог човека на изборима нека зна да ће је стићи страшна казна и да Драгица неће издвојити ни динара из хумантарног фонда за очување флоре и фауне која ће изумрети након удара метеора, и да ће се на Томиној барци наћи места само за посланичку групу СНС која мора да преживи и обнови врсту, одборничку већину из Крагујевца, побратима шеика, ташту, Милана Бачевића, казан за ракију, фотографије са Манделине сахране и кожњак са концерта Дип парпла.

Најискреније не могу да схватим како је могуће да већ две и по године идемо у добром правцу, а стање је све горе.

Да би била могућа, политичка борба радништва мора бити конституисана унутар синдиката, а вођена и изван њега. Њени носиоци морају бити синдикални функционери, али и учени политичари, правници и други представници народне и радничке интелигенције који ће умети не само да дефинишу опште циљеве радничке борбе, него и да радништву у акцији пруже сваку могућу подршку и заштиту, како на улицама и у фабричким круговима, тако и у парламентима, полицији, судницама и другим местима на којима се борба за остварење радничког права води.

Из одлично обавештених извора дошли смо до сазнања да је од стране привременог општинског органа (СНС-СПС) у Штрпцу, чији је мандат одавно истекао, пре пар дана упућен један несвакидашњи допис ка Марку Ђурићу, шефу канцеларије за КиМ.

Руска анаксија Крима марта 2014. представљала је стратешки шок за Немачку. Одједном, руска агресија припретила је европској безбедности коју је Немачка узимала здраво за готово од краја Хладног рата

Стари опробани метод деловања левичара и либерал-демократа поново на сцени: оклеветај противника и бежи.

Ко год мисли да у овој причи има добрих људи тај се грдно вара. Овде би свако отерао свакога у банкрот, само да може. Три су играча: Америка, Русија и Саудијска Арабија.

Врхунац ћирилског (нашег) апсурда сусрели смо на зиду школе у Београду, у улици Војводе Вука, где је крајем претходног миленијума крупним словима било исписано: „Sa ćirilicom u dvadeset i prvi vek!“; да, написано – латиницом.

Поставља се питање како направити модел односа државе и крупног бизниса, а да не дође ни до компрадорства – кад кредитна презадуженост крупног бизниса према спољњим финансијским центрима у потпуности опредељује политику државе – ни фашизма – кад држава у потпуности одређује начин пословања, подржавајући само „своје“ по крви и тлу.

Ако смо за 2013, календарску годину могли рећи да је можда више него неке претходне убрзавала процес преласка светског поретка ка мултиполаризму, за ову 2014, можемо рећи да показује елементе повећавања конфликата међу водећим силама, пре свега између САД и Русије.

Чланак који је пред читаоцем не бави се ни спољном политиком Србије, ни последицама Бриселског споразума (2013), ни борбом против корупције (којој се не назиру судске завршнице), ни стањем у домаћим медијима, ни политичким рејтинзима, ни борбом са замишљеним домаћим непријатељима коју истрајно води Александар Вучић, већ манифестује скромни покушај аутора да колико-толико баци светло на економску позицију председника Владе Србије. Чини се како је најсигурније уколико се пође трагом изјава овог политичара, чији су аутентични цитати „позјамљени“ са сајта Изјаве.срб (http://www.izjave.net/). Руку на срце, Вучић се већ „прославио“ са прегршт изјава и тешко је било издвојити све „хитове“.