Подешавања / Settings

Био је то заправо само наставак ратне приче у којој је Брисел покретао мировне иницијативе, а Вашингтон их систематски саботирао.

Исто тако треба поменути наглашену заинтересованост суседних земаља за северну српску покрајину, пре свега Мађарске услед постојања бројне мађарске етничке заједнице, чији припадници у великом броју имају двојно држављанство те су на тај начин и и грађани ЕУ, као и Хрватске која преко привреде покушава да „европску регију“ Војводину веже за интересе и пројекције Загреба.

Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо.

Често се могу чути позиви на обнову монархије као државног уређења наше земље. Које би биле предности Србије са краљем уместо председником?

О „умањујућем национализму“ или шта Срби добијају ако се буду држали Немачке а одрекли ефективних спона са Русијом?

Историчар Хрвоје Класић спада у млађе хрватске интелектуалце који нису омиљени „широким масама“. Његове оцене догађаја из недавне прошлости одударају од стереотипа, па га запенушани „домољуби“ пресрећу на улици и оптужују да је Србин, издајник, продана душа…

Већина београдских издања издваја ову главну мисао из књиге: „Турска се мора вратити на Балкан, али нам у томе сметају Срби и Грци“.

Да су перјанице и ударне песнице владајућег режима, “Информер” и “Курир” за било ког у Србији писали оно што данима пишу о себи – органи истраге би одавно закуцали на пенџер прозиваних, а знајући, кога “Апсанер” и “Пони експрес” прозову, ћебе, па правац 29. новембар, или директно у Бачванску?!

Брисел сузама не верује. Тако би се у неколико речи могла сажети најновија констатација Ивице Дачића о томе да у седишту европске бирократије често траже од Србије да се одлучи између Европске уније и Евроазијског савеза, и то упркос чињеници да се српски званичници готово свакодневно упињу у доказивању да је српски пут на западну страну света потпуно неупитан.

Противимо политици Владе по кључним унутрашњим питањима правосуђа, пореске политике, привреде и породице.

Када је српском народу било тешко, утеху и помоћ тражио је у песми. Песма му је увек узвраћала новим надахнућем и надом

Односи између Бугарске и Србије имају веома лошу историју, која се до данас не може заборавити. Наша похлепа се у историјском смислу поприлично „нашалила“ са нама, били смо актери лоших вицева, а када смо и достизали до своје „величине“, често смо заборављали једни друге и правили грешке. Оно што нас сигурно спаја јесте етнички корен и пре свега религија у чије име и данас можемо да помогнемо и подржимо једни друге. Ако не будемо чинили тако, бојимо се да се не можемо надати ничему добром

Једна изрека каже: име је судбина. Замислимо да име северне српске аутономне покрајине, Војводине, буде промењено. Нови назив би био Срем, Банат и Бачка. Односно Аутономна покрајина Срем, Банат и Бачка.

После четири издања и више од 80.000 продатих примерака књиге „Фајронт у Сарајеву“, коју су објавиле „Новости“ у сарадњи са „Лагуном“, аутор др Неле Карајлић рекапитулира за наш лист овај надреални излет у књижевност.

Обећања је све више а пара све мање, што је народ гладнији то су обећања помпезнија. Коцкарнице, стране банке и фонтане су на сваком кораку што само “имитира“ нормалан живот у градовима а у ствари је параметар за високи степен економске и друштвене кризе. Нећемо ручати данас, али ћемо зато „славити Београд!“ пароле су које доминирају гладном Србијом.

Познати амерички геополитички аналитичар, Вилијам Енгда (William Engdahl) у својој најновијој колумни за он лајн магазин New Eastern Outlook наводи да нове америчке санкције, које је увео Конгрес против Русије, и намерно обарања цена нафте, чија је цена срозана од 100 долара по барелу (колико је била током лета) на на данашњих 57 долара по барелу, говоре о геостратегијској конфузији западних елита које грчевито покушавају да по сваку цену и даље одрже глобалну контролу над целим светом.