Подешавања / Settings

Покушај фудбалске утакмице између Србије и Албаније и инциденти који су га пратили коментарисани су на различите начине. Инцидент због кога је меч прекинут има и јасне политичке последице – посета албанског премијера Едија Раме је у први мах одложена а њена реализација и даље је упитна а српско-албански односи који дуго не привлаче знатнију пажњу поново су постали медијски интересантни.

У овом тексту анализирам Вучићеве тврдње да се руководи српским интересом и да је поштен. Па куда ме анализа одведе.

Да ли може да из 7 милиона да се појави 50 нових људи, чистих биографија, завидног знања и крупних муда да кажу „ало, стоко безрепа, гласај за нас да скидамо ова говна и не дозволимо да на њихово место дођу иста така говна из опозиције“?

Када су им анархистичке поглавице предложиле да „револуцију” извезу и повежу се са радницима (адвокатима) и сељацима (просветарима), већина „блиставих” очију их је хладно одбила.

Председник социјалистичке владе у Паризу током дводневне посете Србији сусрешће се са председником Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем, а у одговору на једно питање које смо објавили у јучерашњем броју истакао је да у односима са Србијом жели „да нашем старом пријатељству удахне нову младост”.

Почетком деведесетих, српски шовинизам је црпео снагу из два моћна извора. Један су биле научне, углавном историографске студије страдања Срба, првенствено геноцида у Хрватској. Други ослонац су били иступи јавних интелектуалаца који су уплашеним патриотама сервирали онечовечене слике припадника других народа.

Не постоји бољи разлог да Београд затражи хитну седницу Савета безебдности и заштиту УН, од најновијих сазнања о корупцији и злоупотребама Еулекса, што се, наравно, неће догодити, јер не постоји општеприхваћена друштвена норма одговрности. Да таква норма постоји, они који су омогућили долазак Еулекса поднели би оставке и уз извињење заувек отишли из политике.

Ближи тренутак истине: руска страна ће тражити да русофилија власти Србије буде подупрта делима, а Запад ће тражити своје

Признањем ДНР и ЛНР из Москве излази се из ћорсокака, у коме смо се нашли у мају

Алисдер Меклеод у недавном чланку на Goldmoney.com указује на то да је Кина можда и пре 2002. године акумулирала између 20 000 и 25 000 тона злата. Замолићемо вас да ово пажљиво прочитате јер је веома смислено и поставља део слагалице који је тако дуго недостајао. Дозволите ми да додам, да ће, ако се испостави да је истина, то бити највећа финансијска вест од 15. августа 1971. године, када су САД одбациле златни стандард.

Борба Запада за контролу над Србијом водиће се буквално по сваку цену

Велика офанзива генерала Калифе Хафтара у Бенгазију против исламиста не јењава. Након успешног заузимања главног штаба исламиста групе Ансар ел Шариа, која терорише Бенгазијом од почетка рата у Либији, снаге Калифе Хафтара, под именом „Операција понос“ оствариле су значајан напредак на терену.

Најприје да кажем, ако можда још има оних који не знају, да су извјесни Харис Плехо и Расим Смајић изабрани у Скупштину кантона Сарајево као представници српског народа и да ће, с обзиром на дефицит Срба у Федерацији, аутоматски бити делегирани и у Дом народа Скупштине БиХ.

Нисам нешто веровао у белосветске „теорије завере“, чак ни у вактима кад су се, као хипнотисани, све до пре шест година, њима „хранили“ и садашњи наш канцелар и тренутно му први допредседник.

Већина људи из енглеског говорног подручја пропустила је говор председника Путина који је одржао у оквиру међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Сочију пре неколико дана, а сва је прилика да и ви који сте чули за тај говор нисте имали прилику да га прочитате и тиме вам је промакао прави значај овог говора

Гоњени лудилом неолиберализма, задужени и „косом на глави“ у банкстерским јазбинама попут ММФ-а, властодршци Србије су ударили на саме темеље душтвене стабилности, и кроз најављене „мере штедње“ и даље распродаје ресурса гурају земљу у понор из кога се она неће дићи