Подешавања / Settings

Зашто су странци у нашој држави повлашћени у односу на становнике Србије; да ли је и Немац или Француз дискриминисан у својој држави као српски држављанин и Србин у Србији?

Четири и по деценије стара песма „Нека виси Педро“, некад веома популарне загребачке групе Квартет 4М, промовисала је извесног Педра у дежурног кривца за разне личне и друштвене промашаје и неуспехе.

„Ако вам је до морала, идите у цркву“, гласила је чувена изрека Зорана Ђинђића, а сада се нешто слично може чути и од Статистичке службе Европске уније, јер је после препоруке европским земљама да у свој привредни раст урачунају и допринос нарко-мафије и проституције, то објаснила речима да „статистика не мери морал“. А с обзиром да је недавно и Србија морала да усвоји ту препоруку, можемо захвалити Бриселу што је српски БДП порастао за један проценат, и то макар на папиру и макар на рачун мафијашког бизниса.

Европска комисија је спремна да помогне Украјини кредитом за неопходне потребе – па тако и плаћањем дуга за руски гас. Међутим, то је много мањи износ од оног који очекују у Кијеву. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо јасно је ставио до знања да зајам неће прећи износ од једне милијарде долара (790 милиона еура). Украјина је раније замолила Европску комисију за 2 милијарде еура. Но, нема сумње да ће се новац на крају пронаћи – у џеповима европских пореских обвезника.

Нису ли јучерашњи проблем Украјине и данашњи проблем Србије заправо само сутрашњи проблем Немачке?

Због отворене Западне подршке оживљавању нацизма у Украјини, многи данашње политичке прилике у Европи пореде са уздизањем Хитлера од пре осамдесет година. Дејан Мировић верује да постоје и бројне економске сличности – у разговору за Фонд стратешке културе, овај економски стручњак и правни саветник Војислава Шешеља истиче да је ратна привреда данашњег Запада веома упоредива са ратном привредом Хитлерове Немачке:

И неће тада Вучић доживети судбину „Жуте косе“, како су Кастера звали Индијанци, зато што ће храбро погинути у неравноправној бици, већ најпре зато што ће остати сам, и то искључиво својом заслугом.

Слажем се када Лане Гутовић оцени наш народ речима: „У овом народу живе неписмени, полуписмени, остало су академици“…

И још тада косовски академик Хоџа утврдио је да има око 7.2 милиона Албанаца баш у крајевима који се помињу , као територија велике Албаније.

У формату Париз–Берлин–Москва–Београд може се спречити да Србија има компликације какве је имала Украјина.

А власт организује концерте и прославе. Само „хлеба и игара“, нема везе што се све свело једино на игру. А весеља готово да нема да се не запева чувена жалопојка „дотако сам дно живота“. Боље би било да се на време освестимо јер дно живота је смрт и ништа друго а после ње нема ни певања ни поправног.

И зато, изгледа да се у неком облику обистињују његове претпоставке из ранијег времена када је рекао – „Ако нам званично поставе услов који гласи: Европа или Косово, онда ћемо одустати од европског пута“, јер како видимо, стварно су званично постављена обележја Косова, а Николић је заиста одустао од пута у Европу, односно барем од оног путовања пре неколико дана.

Не треба се чудити што обичан свет на Западу често има површна и погрешна сазнања о Србији и српском народу ако до њих долази обавештавајући се од аутора као што је Маргарет Макмилан. Ова канадска историчарка, професор универзитета и ректор колеџа „Свети Антоније“ у Оксфорду, спада у водеће стручњаке за историју међународних односа и објавила је више књига из области којом се бави: Никсон и Мао, Опасне игре: употреба и злоупотреба историје, Канада и НАТО, Немирни век: Међународни односи 1900-1990, Рат којим је окончан мир, и друге.

Док је Запад настојао да привуче Београд и Приштину ка Тирани (то јест да се ослободе национализма), сада се дешава нешто супротно: Тирана се приближава Приштини и Београду

Ова власт непрекидно живи од критике претходника – истини за вољу, то су радили и они претходни

Притом је означио руски ултиматим Западу: Или се договарамо о новим правилима игре, или ће их Русија успостављати самостално, без освртања на западне партнере, у првом реду – на САД.