Подешавања / Settings

Ништа тако добро не описује државу и власт у Србији као оно путовање чланова Владе до Ниша и назад. На дан када је пре једног века Србији објављен рат, насмејана дружина се у аутобусу шалила, јела и пила

Да су Карађорђе, Милош и екипа дизали устанке како не би морали да плаћају тадашњи пе-де-ве Турцима и да им је српска слобода била задња рупа на свирали?

Подела Украјине. И „коначна” победа страна уз спољно учешће. Мислим да је то – најреалнији и највероватнији сценарио. Шаролика Украјина није могла да изнедри заједничку и универзалну политичку идеју за своје грађане. Ко смо ми? Шта смо ми? Куда идемо? Као што није било, тако и даље нема у главама Украјинаца одговора на ова питања.

Сматрало се да је регија под тоталном контролом САД и ЕУ и да су све владе и битне политичке странке потпуно оријентисане према Западу. Промене су почеле током 2005-2006. године, када је Москва угледала да у Београду и Бањалуци постоје политичари са кичмом.

Непристрасне телевизијске камере и микрофони неумољиво су бележили такмичења у заједљивости, тражењу начина да се посланик из друге странке што безобзирније понизи, извргне руглу, увреди и најзад представи као заступник става који је потпуно безначајан или чак штетан по интересе државе

У рату за Донбас постоје три могућности: победа Кијева, победа народне одбране и подела Украјине.

Тензије између Европске уније и Русије настале због украјинске кризе нису наш проблем и ни на који начин не угрожавају одличну војну сарадњу између Србије и Русије, рекао је за Данас министар одбране Братислав Гашић после састанка са својим руским колегом генералом Сергејем Шојгуом.

Само то је извесно: ако Руси на крају изгубе, сви ће житељи српских ноћних мора доћи по нешто своје, и Србија ће бити раскомадана

Колико смо само пролили суза над многострадалним косовским борцима за независност, колико смо бомби бацили на наказе из Београда, али никакве вајде. Сада они већ у Украјини газе земљу братског режима Порошенка (девојачко презиме – Валцман), који сања да натакне сваком Украјинцу америчку заставицу у задњицу. Сметају, створови. А како би било лепо гледати 45 милиона Украјинаца са америчком заставицом у задњици и истетовираним кукастим крстом на челу!

Хитлер вас је водио као овце 1934, а ове 2014. Обама је ваш пастир. Да сутра у Немачкој Американци отворе концлогор за Русе, половина вас би се пријавила да ради у гасним коморама, док би ваша штампа објашњавала како су ти логори родољубиви и добри за немачку привреду.

Хомер, Шекспир, Гете, Његош, Достојевски, Толстој, Гогољ, Волтер, који не би могли да плате рекламе у медијима у којима се рекламирају књиге убица, глумица, пробисвета и аналфабета, већ би били проглашени застарелим и анахроним

Крајем јула сурово je убијена једна петнаестогодишња девојчица. Јавност је на ту вест спонтано реаговала изливом огорчења и беса. Коментатори на друштвеним мрежама хорски су захтевали да се убица казни смрћу. Неки су ишли чак тако далеко да су предлагали посебно мучне начине извршења смртне казне.

И остала законска решења иду против широких слојева становништва, супротно макроекономској логици излазска из рецесије, попут опстанка високих каматних стопа Народне банке, и каматних стопа у целини банкарског сектора (дакле и пословних банака, или заправо страних банака на територији Србије).

Барак Обама је своју неозбиљност показао више пута пред очима целог света. Испричао је новинарима како је његов деда учествовао у ослобађању Аушвица, иако је овај нацистички концлогор ослободила Црвена армија.

У време најжешће фазе грађанског рата у Либану, почетком осамдесетих година прошлог века, једна америчка туристичка компанија нудила је седмодневни боравак у Бејруту, који је укључивао хотел с најмање четири звездице, пун пансион, водича, аутоматску пушку „калашњиков” и четири оквира муниције

Тај циљ у снажнијој је вези са вестернизацијом Србиијен под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата.