Подешавања / Settings

Наиме, Андреас Шокенхоф и Ханс Фаленски су дошли у име тамошње владајуће коалиције, и отишли без обраћања српској јавности, али је то уместо њих учинио Хенри Боне, директор Фондације „Конрад Аденауер“ у Београду, који је лично учествовао у разговорима немачких посланика са српским званичницима.

Charta Oecumenica између осталог садржи, све одлуке којима су се „православни представници“ током времена удаљили и одбацили учења светих Отаца и праву веру и лукаво потписали отпадништво (апостасију) у наше име, у име правоверног народа Цркве Православне!

Прошло је време хумора и сатире, ви сте штавише врло озбиљни случајеви, у свакој бркатој баби која на тридесет и кусур степени носи капут и плетене рукавице видим неког од ваших министара.

Напредњаци су својевремено напали Тадићеву спољну политику која се декларативно ослањала на „четири стуба“ (ЕУ, Русију, САД и Кину) тврдњом да Србија мора имати пријатеље широм света и то у свакој чланици УН. Тадићева политика је била „егоцентрична“ изјавио је Томислав Николић.[1] Упркос томе у настојању да избегне економску катастофу која прети држави, републичка влада је своје спољнополитичке приоритете у последња два месеца усмерила ка Берлину и Москви. Александар Вучић је најпре посетио Немачку где се заклео у ЕУ „вредности“.

Из интервјуа Александра Вучића америчкој телевизијској станици Си-Ен-Би-Си очигледно је да није нимало лако бити премијер у Србији. Он је потпуно посвећен и опредељен за спровођење реформи у земљи, пре свега ради стварања повољније климе за долазак страних инвеститора. Међутим, “какве год реформе покушате да спроведете на Балкану…то је горе од пакла”.

Масовне демонстрације Албанаца у Македонији, али и у неколико европских градова, укључујући и Брисел, због пресуда Албанцима који су пре неколико година убили петорицу македонских младића, изгледа да никоме не представљају већи проблем, осим Македонцима.

Током Вучићеве посете Берлину, сазнало се да се Меркелова, кад је реч о Балкану, итекако прибојава украјинског сценарија

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију реч свога језика.

Наређујем да епископ или презвитер, који је прихватио крштење или жртву јеретика, буде свргнут, јер какву заједницу има Христос са Велијаром, или какав део има верник са неверником.

Ми смо туристичка услуга: конобари, собарице. Управо с одушевљењем кличемо о постотку пораслог броја гостију и ноћења и то је све што имамо од наше такозване економске самосталности, мада приходи од туризма и нису наши, јер иду преко страних банака које финансирају и продају храну из иностранства, а не нашу.

Тада САД организују државни удар у Украјини, користећи сценарио Обојених револуција, коришћен у Украјини пре 10 година.

Док Американци Србију утерују у феудални закон о раду (зашто, ако не из доктринарних разлога, да неће овамо пребацити Форда?), за то време Русија нуди Јужни ток. Док јој Немачка намеће грчке мере штедње (зашто их, ако су тако добре, не примењује сама), Русија реконструише српске пруге и возове.

Др Андреј Артизов о зборницама до сада тајних докумената који се објављују у Москви и Београду: Скинута је ознака тајности са докумената о сусретима челника Југославије и Совјетског Савеза од Другог светског рата до распада обеју држава.

Потпуно је јасно да је Стрелков повукао прави и у одлучном тренутку стратешки потез о повлачењу из Славјанска, Краматорска и читавог северозападног дела Доњецке области пре нешто више од недељу дана.

Иако је Иран релативно често на насловним страницама наше штампе и у електронским медијима, у Србији се, ипак, мало зна о овој земљи која се налази у југо-западној Азији на обалама Персијског залива. Помињање Ирана у Србији асоцира на ајатолаха Хомеинија, на оштрог на речима донедавног председника ове земље Махмуда Ахмадинеџада и на проблеме са иранским атомским програмом.

Те елите припремају велики конфликт. Све што се сада догађа у Украјини је припрема за Трећи светски рат. Њихов главни циљ је Русија, зато што је то најбогатија земља на свету, највећи историјски непријатељ. После Русије капиталистичка врхушка ће прећи на Кину.