Подешавања / Settings

Након пада режима Муамера ел Гадафија, из све ређих извештаја који нам долазе из Либије чини се да је стање у овој земљи из дана у дан све нестабилније, као и да цела земља тоне у све дубљи хаос. О стању у Либији данас, геополитичким циљевима САД и перспективама развоја ситуације, за НСПМ говори Франк Пућарели, бивши либијски дипломата и садашњи председник француске групе Револуционарног интернационалног комитета, односно Гадафијеве владе у егзилу.

Избори за Европски парламент, који су карактеристични из више аспеката, представљају завршетак бучног изборног пролећа – које је почело са Србијом. А, ако овоме додамо и бирачко дејство у Украјини, мозаик гласања ће бити још колоритнији и умногоме парадоксалан, али ипак у стању да одреди главне правце европске политике неколико година унапред. И управо би политичари и грађани Србије требало у првом реду да осмотре нове реалности, које се појављују пред нашим очима.

Ускоро ће се у Француској обележити 70-годишњица савезничког искрцавања на Нормандију, које је почело 6. јуна 1944. За мање од годину дана после тзв. Дана Д савезници су поразили нацистичку Њемачку и завршили Други светски рат. Ова година је посебна јер ће се прославе битке за Нормандију одржавати од почетка јуна, па све до краја августа, а на манифестацијама ће учествовати сви (или готово сви) лидери савезничких држава и стотине хиљада посетилаца из целог света.

Централна обавештајна служба му обећавала и Нобелову награду за књижевност ако прихвати њихову понуду.

Русија је за Чешку несумњиво много већи пријатељ него Немачка или САД. Русија може да помогне не само нашој или вашој земљи, већ и целој Европи хришћанству као таквом

Марксизам, глобализам, мондијализам, нови светски поредак, либерализам…све су то еуфемизми за појам који представља невидљива империја фамилије Ротшилд.

Савремене цивилизације опустошиле су дух, поништиле етику, избрисале појмове части, родољубља, солидарности. Српска младост је охрабрење и нада да ћемо повратити морални лик Србије наших предака.

У поплави вести о поплавама, па и о хапшењима које немају везе са одговорношћу за размере катастрофе која је погодила Србију, наравно да ће да промакне вест и о томе да постоји опасност да пукне још једна брана. То најављује Рамуш Харадинај

Иако је Русија после пуча налазила одговоре у кризи, непомирљивост и екстремизам Кијева доводе је пред тешка искушења

Што се човек више дреши од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге.

Успоставити оно што је Збигњев Бжежински назвао „техно-троника“ – могућност даљинског контролисања људи (у том циљу последњих година наступа чувено форсирање „чиповања“ људи – у Америци обавезно новим „обама-кер“ законом од 2017-е год), притом би сви подаци – укључујући и банковни рачун, били на том чипу, који се – погађате – може искључити даљински.

вако би био у обавези да у одређеном року поднесе пријаву да је власник одређене парцеле, зграде, стана итд. или идеалног дела.

Уважени колеге саговорници, поштовани новинари, како сам ја по струци правник, нешто бих рекао о правном аспекту агресије Атлантског пакта на ондашњу СРЈ. Они који знају историју сигурно се сећају да, када је Аустроугарска царевина, која је била озбиљна и цивилизована држава, хтела да нападне ондашњу Србију, она је телеграмом обавестила Србију да ће је напасти. Дакле, то је била објава рата. Сад се питамо како то да Американци и друге западне силе, када нападају, више уопште више не објављују рат. Због чега?

За мене је Србија најрођенија земља, поред Русије. Сваки пут идем да схватим шта нас зближава, шта нас чуди код оних других и шта нас чини сличним.

Прошао је ударни талас помахниталих река и потока, остала је пустош. Последице ћемо лечити наредних деценија, ако икада буду и залечене. Кад то кажем, не могу а да се не присетим земљотреса у Мионици. Држава и власт су одговорни за последице, нарочито катастрофу у Обреновцу, јер је било више него логично да после Ваљева, Лазаревца и поплављених копова, постоји реална опасност за становнике овог града и да је евакуација превентива!

Шта ће се променити у ЕУ после избора за Европски парламент? Судећи по првим реакцијама, вероватно-ништа! Као што се ништа није променило ни после прошлих избора. Значајно јачање „евроскептика“ у најважнијим чланицама ЕУ детектовано је још пре четири године. Међутим, на то нико није желео да обрати пажњу. Запад живи у постполитичком систему, у којем одлучују корпоративне елите. Воља грађана исказана на изборима само је део пратећег фолклора, неопходног да би се цео процес могао и даље називати „демократским“.