Прочитај ми чланак
Након пада режима Муамера ел Гадафија, из све ређих извештаја који нам долазе из Либије чини се да је стање у овој земљи из дана у дан све нестабилније, као и да цела земља тоне у све дубљи хаос. О стању у Либији данас, геополитичким циљевима САД и перспективама развоја ситуације, за НСПМ говори Франк Пућарели, бивши либијски дипломата и садашњи председник француске групе Револуционарног интернационалног комитета, односно Гадафијеве владе у егзилу.
Две и по године прошле су од смрти Муамера Гадафија, великог борца за слободу. Шта можете рећи сада о Гадафијевом режиму и о томе шта је он урадио за либијски народ?
– Када је Гадафи дошао на власт у државном удару (без крви) 1969, уз помоћ либијских племена, ослободио је Либију америчког и британског мешања у унутрашња питања. Уствари краљ Идрис је постављен на власт од стране западњака. Долазећи на власт Гадафи је национализовао нафтну индустрију и тражио је да Британци и Американци затворе своју војну базу. На пример, краљ Идрис се договорио са америчким компанијама да плаћају 10 центи за употребу нафте, што није било готово ништа за либијски народ, који је у то време био међу најсиромашнијима у Африци.
Током своје владавине Гадафи је без престанка развијао државу у домену економије, здравства и образовања. Навешћу само неке од примера његове социјалне политике: бесплатна вода и електрична енергија, бесплатно здравство и образовање, у Либији није било великих пореза ни ПДВ-а, становање је било признато као универзално право јер је влада сваком младом брачном пару давала кућу или стан, поклањајући им 50.000 долара. Рецимо, ако би студент студирао у иностранству држава му је плаћала 1.800 еура месечно, а ако Либијац са факултетском дипломом не би нашао посао који је одговарајући његовој стручној спреми, влада би му давала износ месечне плате док га не би нашао. Банкарски кредити су били без камате, а увезене намирнице су биле субвенционисане за 50%, што је важило за храну, али и возила.
Као добар руководилац, Гадафи није остављао либијски дуг будућим генерацијама. Насупрот томе, Либија је имала девизне резерве веће од 500 милијарди долара. Поред свега тога, Гадафи је спречавао развијање интегристичког исламизма, и борио се против тајне имиграције Африканаца у Европи. Циљ му је био да створи једну неку афричку унију, која би имала свој монетарни фонд и валуту, како би ослободио континент западног колонијализма. У Либији је више од 3 милиона Африканаца радило без визе (само арапским, муслиманским и црначким земљама није била потребна виза), а та маса афричких радника је могла да нахрани више од 20 милиона својих сународника, углавном родбину код куће, у својим земљама. У Либији су владали безбедност и социјални мир.
Каква је тренутна ситуација у Либији?
– Од западног државног удара 2011, Либијом једноставно влада хаос. Ова такозвана демократска влада, наметнута и подржана од ЕУ и НАТО, није призната од стране самог либијског народа. На последњим изборима, свега 8% популације је гласало, што показује колико је одбијање либијских грађана према овом страном мешању. Интегристичке милиције намећу своју власт силом у већим градовима, а заправо представљају наоружане руке Запада. Два и по милиона Либијаца који су остали верни Гадафију се налазе у егзилу, углавном у Тунису, Алжиру, Мароку, Нигеру и Египту, и немају могућност да се демократски изразе јер је Зелена партија, која би се залагала за тековине Муамера Гадафија, законом забрањена.
Влада коју су поставили западњаци је на путу да приватизује сва државна добра, од централне банке, преко нафтне компаније и телекомуникација, до струје, воде, и ко зна чега све не. При том, као што сам споменуо, велики део популације је остао веран зеленој Либији Муамера Гадафија, али немају могућност да се изразе јер би у најбољем случају били ухапшени, а у најгорем једноставно погубљени. Нека либијска племена, која су снажна компонента становништва, су потпуно искључена из политичког процеса, што никада није био случај за Гадафијеве владавине. Насиље, крађе, изнуде и устанци су свакодневица у Либији.
У Триполију рецимо, становници не излазе из кућа након 17 часова, јер није безбедно, а у парламенту је пре неки дан изгласан нови закон по коме муж има право да избаци своју жену из куће не остављајући јој ништа, што је било забрањено још 1984. Ни права жена у Либији више не постоје. Знам да су свега тога Срби свесни и да су с тим упознати, јер су народ који је изузетно поштовао Гадафија, као свог великог пријатеља који је био уз њих када је Србији било најтеже.
Шта Срби и други народи могу да науче из Гадафијеве борбе?
– Пре свега, Гадафи је доказао да директна демократија и моћ народа могу да функционишу у пракси. Он је током своје владавине показао да нација и народ могу живети слободно од мондијалистичког економског система, силом наметнутог западним народима и том делу света уопште, као и да сваки слободан човек може да се еманципује од банкара и мултинационалних компанија, које су натопљене крвљу наших пријатеља и народа који заслужују поштовање, а од којих су направљени робови тог њиховог система.
Тај систем су наметнули корумпирани политичари које је искварила та међународна мафија. Шта су биле Гадафијеве жеље? У свом последњем говору, тражио је од грађана Европе да створе међународне револуционарне комитете са циљем да разоткрију злочине НАТО-а , наоружане руке финансијског империјализма, па да се чланови тих комитета организују, окупе и боре како би постали слободни људи. Не сумњам да је српски народ чуо ту његову последњу поруку.
Можете ли нам рећи нешто о Зеленој борби? Да ли су про-Гадафијеве снаге на путу да се поново уједине?
– Зелени отпор је и даље веома снажан у Либији, неки бивши чланови револуционарних комитета су се инфилтрирали у владу, интегристичке милиције, полицију и нову либијску војску која се ствара. Разумећете, деликатно је улазити у детаље јер зелени отпор делује у сенци.
Ипак, могу вам рећи да се Русија, Египат и Алжир приближавају снагама отпора, јер ове земље добро разумеју да су једино Зелени у стању да савладају исламистичку претњу и врате безбедност, мир и просперитет Либији. На политичком плану, про-Гадафијевци планирају да оснују једну зелену партију “Уједињена зелена Либија”, па да потом да изврше притисак на западне владе, чиме би показали да та опција постоји и да ужива праву подршку либијског народа.
Империјалисти из САД финансирају екстремне исламисте у Либији и Сирији. Зашто су екстремни исламисти повезани са њима? Шта је ту амерички интерес?
– САД манипулишу и служе се радикалним исламистима као топовским месом. Америчка популација не прихвата да Американци одлазе у ратове у далеке земље како би тамо бивали убијени (ту пре свега, мислим на Ирак), а зарад интереса који и нису њихови.
Зато САД инструментализују радикалне исламисте у муслиманским земљама, са циљем да униште државе које су увек биле непријатељи америчком економском империјализму, као што су Либија, Сирија или Алжир. У том подухвату САД се углавном ослања се на Турску која је чланица НАТО, али и на Катар и Саудијску Арабију. Оне су увек биле подржаване од САД, и сва је прилика да ће тако бити и убудуће.
(Теша Тешановић – НСПМ /Превод: Лука Пушић)
