Подешавања / Settings

Пред читаоцима је једна неизмерно важна и за наше дане актуелна посланица, написана у првој половини 19. века. Била је упућена православним Србима у време патријарха Павла сремско-карловачког, од стране учитеља Источне Православне Цркве, епископа Евгенија Булгариса, који је тада живео на Светој Гори Атонској.

„Нисам крив ни за једну уништену, приватизовану фабрику, динара нисам имао, нити ме занима. Помажем где могу, али нећу да уништавам будућност наше деце да бих сваком испуњавао хирове или да бих некога склањао са улице. Нема више заузимања пруга и ауто-путеве”, рекао је Вучић.

Нобеловац Габријел Гарсија Маркес умро је јуче у 88. години, у свом дому у Мексико Ситију. Маркес се сматра најпознатијим писцем магичног реализма, жанра који решава митове, магију и реалност, а који се препознаје и у његовој причи „Опроштајно писмо“:

Сиријска пут према победи: дебакл у Ријаду и ваздушни удари јорданских снага на Ал – Нусра Фронт гасе наду о отварању “ Јужног фронта “ против Дамаска.

Хрватска-двадесетосма чланица ЕУ, скоро годину дана по пуноправном чланству, ових дана суочава се с штрајковима синдиката и новим мерама штедње.

Питање НВО-овова у Србији је горуће питање. И ако неки, попут цењеног Павкова, генезу ове врсте паразитизма виде у наслеђу комунизма и идеологије СФРЈ, ја се не слажем са таквом констатацијом, већ сматрам да је то само једна од итерација истог проблема који постоји још од самог настанка Србије

Где су сви наши непријатељи – џингис канови, наполеони, шведски, пољски и литвански краљеви, хитлери? Нико од њих није на списку победника Русије. И не постоји такав списак. И никад и неће постојати! Зашто? Зато што Бог чува Русију.

Зашто се Србима у Хрватској све то догодило, где је њихова појединачна или колективна кривица, питао је својевремено пензионисаног универзитетског професора Светозара Ливаду један високорангирани УНХЦР-ов дипломата коме није било јасно чиме су Срби у Хрватској заслужили такву голготу. – Срби су жртве историјског некажњеног злочина

Напад на режисера уследио је као реакција на један у потпуности професионално урађен, нискобуџетни документарни филм. Филм о пресуди оптуженима за убиство француског навијача Бриса Татона

Путину вероватно неће требати војна интервенција у југоисточној Украјини, али хоће да стабилизује стање у Кијеву

Пред читаоцима је једна неизмерно важна и за наше дане актуелна посланица, написана у првој половини 19. века. Била је упућена православним Србима у време патријарха Павла сремско-карловачког, од стране учитеља Источне Православне Цркве, епископа Евгенија Булгариса, који је тада живео на Светој Гори Атонској.

Говорећи у јануару 2011. године на отварању редовне годишње конференције амбасадора у турском Министарству иностраних послова, шеф спољнополитичког ресора Ахмет Давутоглу је предвидео да ће 2023. године (на стоту годишњицу стварања Републике) Турска постати једна од најмоћнијих светских економских држава, играјући “продуктивну регионалну и глобалну улогу”.

Данас Руска и Путинова телевизија „Русија данас“ на беспрекорном енглеском језику „савезника“, полако и сигурно осваја свет.

Ове године навршава се 193 године од рођења Георгија Стојкова Раковског, великог бугарског и балканског националног радника, новинара, оснивача неколико значајних револуционарних листова (међу којима предњачи „Дунавски лебед“), творца прве Бугарске легије, великог пријатеља српског народа, којем је својевремено и кнез Михаило поверавао најосетљивије и најповерљивије послове у српско (односно словенско) – грчким односима из времена почетка друге половине деветнаестог века.

Преносом најбитнијих функција власти и већине послова на наднационални ниво грађанин бирач се деградира у пуког пореског обвезника који губи могућност контроле, непосредно или преко репрезентативног, демократског представничког тела

Крајем маја 2014. биће одржани локални избори у Подгорици, главном граду Црне Горе. Овај град је и индустријски и популациони центар Црне Горе. Према проценама градске власти из 2014, Подгорица је имала је скоро 200.000 становника, што чини око 30% укупног становништва Црне Горе.[1] Географски, Подгорица обухвата 10,4% територије Црне Горе. Такође, у граду се налази седиште већине банака и универзитета, као и највеће црногорско предузеће „Комбинат алуминијума Подгорица“ (КАП ).