Подешавања / Settings

Ако се рањени искрварени морнар без једне руке не предаје већ покушава да себе и противника дигне у ваздух – онда треба прекинути рат. Против таквих људи је узалудно борити се

Добро позната изрека старих Римљана Quod licet Iovi, non licet bovi (Што је допуштено Јупитеру (богу), није допуштено волу) могла би се осавременити и у данашње време превести и овако: „Што је допуштено Американцима и њиховим већим и мањим савезницима и сателитима, није допуштено другима”.

Њихов однос је био испуњен размимоилажењем, али и дивљењем. Да ли је Москва у највећем физичару 20. века видела декадентног буржоаског мислиоца, или пак највећег пријатеља СССР?

Турчинов и власт у Кијеву покушавају да бензином гасе пожар распламсале украјинске кризе.

Па зато што су различити страни спонзори уложили свој новац на ову својеврсну кладионицу трке паса, па сада сви они желе, зарад што лакшег остварења својих државних циљева и интереса (понекад и интереса њихових богатих приватника), да и њихови пулени на које су се кладили (финансирали их) буду у влади и добију неко посебно важно, за њихове интересе везано министарско место!

Нема дилеме да ли Украјини прети грађански рат, већ да ли ће се и колико проширити, да ли ће довести до жртава и мешања страних сила, оцена је аналитичара.

Маринко Чулић је један од најбољих новинара у Хрватској. Једино су се он и Виктор Иванчић судили са Фрањом Туђманом и победили га. Једини је који је о првом хрватском председнику написао ненадмашну студију, објављену 1999. године, а сада у другом издању „Туђман: Анатомија непросвијећеног апсолутизма“

Шта је за језик и цркву земаљска интервенција властољубаца и рјешавача колективних судбина, за 5, 10, 30, или 5о година. Ништа, обична лудорија и осионост оних који би да одлучују о свим питањима, док господаре људским судбинама, имајући у рукама све механизме.

Народ који нема своју земљу не може се назвати народом

Управо је завршена дуга расправа у процесу “О примени Резолуције о геноциду (Хрватске против Србије)”, која је одржана у Међународном суду ОУН у Хагу. Расправа је трајала током целог месеца (од 3. марта до 3. априла)

Коначно, од маргиналних лудача каквима су од стране власти и националиста сматране током деведесетих, ЖУЦ су након рушења Милошевићевог режима добиле статус стране амбасаде, да не кажем – свете краве. Кога Сташа Зајовић означи – обрао је зелен бостан… Сходно томе, београдске ЖУЦ су стављене изнад закона и не постоји нико ко би се усудио да их упита за јуначко здравље или финансије.

Москва је са својим савезницима решила да сруши тај поредак, што за последицу може имати пропаст америчке империје, распад НАТО пакта и ЕУ.

Шта се то драстично променило у земљи, која се још Србија зове, у последњих сто година? Оно што се некада звало национално достојанство и државничка одговорност изгледа да је одавно нестало. Да ли су на ту поражавајућу чињеницу утицали ратови, страдања, бесмислене политичке борбе, једноумље, кукавичлук и „слугерањски“ менталитет?

Телевизијски дуел између Дулета Вујошевића и Небојше Човића у „Утиску недеље” морао је да буде приказан иза поноћи. И да буде означен као – филм за одрасле. Али, како то није учињено и како је већ прошло тачно недељу дана од Дулетових и Човићевих међусобних размена знања о анатомији људског тела, од врата или гуше, па надоле, после чега би се замонашио и Саша Поповић, поставља се питање: шта је, осим мерења две мегаломанске сујете и сазнања о разбацивању новца јавних предузећа, показао тај спортско-политички ријалити?

Бол је реч којом најчешће барата апсолутни победник ових избора, објављући грађанима да нас чекају тешки дани

Четири године након што се преселио у одаје из којих никада више неће изаћи ниједан роман, ниједна његова слика, боље него икада пре видимо колико Капор недостаје српској књижевности, култури, јавном животу