Подешавања / Settings

Пучисти који уживају подршку САД нису се ни трудили да се макар заодену привидом демократичности и поштовања уставних начела освајања и вршења власти.

Шеф ЦИА од 1953. оо 1961. године указује да ће литература, биоскоп и позориште прослављати најнижа људска осећања.
„Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред“, наводи се у доктрини ЦИА.

Укидања права мииона становника на истоку земље је шокантан потез на који је Запад остао нем, но Русија није. Након што је у Москви донета одлука о војној интервенцији, на Западу и даље нема знакова де-ескалације већ се Русију прозива агресором, а из САД-а стижу само претње.

Погледајте како руски медији виде савремену Србију.

Долазак нове руководеће гарнитуре у Украјини још ни издалека не значи крај ,,демократске, проевропске револуције“ у тој земљи. Не само због недемократског начина на који је преврат извршен него и због чињенице да још ништа није до краја решено. О томе сведоче догађаји на Криму и низу других градова и области које се налазе у превирању. А реаговања, па и поступци неких од главних играча на светској политичкој сцени, то само потврђују.

„Наслон на Русију и њен Евроазијски савез – уз односе са Москвом сличне онима који постоје између Тел Авива и Вашингтона – омогућио би Србији да поврати суверенитет, да изађе из историјске слепе улице све већег пропадања и зависности од туђе воље и интереса.“

Бриљантан есеј Владике Николаја Велимировића где су Исток и Запад у духовном смислу, која страна чему тежи

Онога тренутка када је Европа постала Европска унија настала је највећа светска империја данас. То више није Америка, Европа влада светом

Ова драма није ни близу краја. У игри су будућност Русије, односи између ЕУ и Русије, као и глобална моћ Вашингтона

Што се геополитичке димензије украјинске кризе тиче, она је очигледна. Не мора се посебно ни објашњавати. Можда треба само додати како је ово најбољи деманти свима који су говорили да не постоји геополитичка димензија распада Југославије и бомбардовања Србије 1999. године. Постоји, и те како.

„Ми знамо како се српски народ осећа што се тиче Косова и ми учествујемо су маршу за српско Косово у Варшави, који се одржава сваке године у фебруару.“ рекао за за Србин.инфо, Михаел Ковалчик, члан вођства „Свепољске Омладине“.

Жан Лонге, француски социјалиста и посланик, иначе унук Карла Маркса, у новинама “Л’ хуманите” од 29. јануара 1915. године изјављује: “Не само српски, него цео интернационални социјализам је претрпео тежак губитак смрћу Димитрија Туцовића.

Један од, за Русију принцпијелно важних, учесника политичког процеса у Србији је омладински православни покрет „Двери српске“. Без обзира на то што на прошлим изборима нису успели да пређу границу од пет посто, управо с тим покретом многи аналитичари, чак и либералног правца, везују будућност конзервативне идеологије у Србији.

Какав је то напад на власт, ако нападате само слабију странку у власти?
Ствар је потпуно јасна, сви они желе да буду део будуће власти, што је легитимно, али за то треба да се изборе на изборима.

Или, потискујући бес, Запад може за сада да прихвати ситуацију такву каква јесте и присили владу у Кијеву да се смири и на нежељне преговоре са Москвом. Тиме би Путин, на силу и у супротности с међународним правом, добио оно што бивша опозиција у Украјини и Запад протеклих месеци нису хтели да му дају – важну улогу у преговорима о политичкој и привредној будућности Украјине.

Опет представа? Ђукановић и Кривокапић би свакако остварили колосалније резултате од досадашњих политичких учинака, да се којим случајем баве глумом. Јер, заиста, кога је – ако већ гледа неку турску сапуницу – брига како живи турски народ, колики је привредни раст, да ли председника подржавају само необразовани и фанатични, да ли нобеловца хоће да убију само зато што је другачији од просечног брке који би могао без припрема да буде дублер Садаму Хусеину?