Подешавања / Settings

Председник Украјине Виктор Јанукович споразумом с опозицијом о превременим председничким изборима и враћању на Устав из 2004. највероватније је себи потписао крај политичке каријере, a можда и пут на вишегодишњу робију. Јер, на захтеве опозиције могао је да пристане и пре три месеца, чиме би се избегле људске жртве, велика материјална штета не само у Кијеву, већ и застој ионако посрнуле украјинске привреде.

Цитираћу реченицу у закључку претходног текста о украјинској кризи који сам написао прекључе (ВИДИ: ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ (за Србин.инфо): Нови господари Украјине) где сам рекао и наговестио, док још међународни представници, Јанукович и опозиција нису били потписали договор “Следећа врло опасна фаза, би могла да представља почетак ширег оружаног сукоба у земљи, а то би било преузимање Кијева у руке демонстраната и екстремистичких група, што би представљало знак да се источни и јужни региони самоорганизују у одбрани од насртаја са запада, и то би био на неки начин и крај земље.“

Путин је направио потез који се рационално могао предвидети, али у који наши западни противници на емотивном плану нису веровали. Он је „благословио трон“ египатског маршала ал-Сисија који ће учествовати и победити на председничким изборима у Египту.

Покрет Двери се јасно определио за напуштање погубног евроатланског пута и приступање евроазијским интеграционим процесима. Залажемо се за пун приступ ОДКБ како би на тај начин заштитили своју безбедност и територијални суверенитет. У овом тексту се нећемо шире бавити овим аспектом евроазијских интеграција већ ћемо се концентрисати на економски и привредни аспект.

У Венецуели већ месец дана бесне протести против владе Ницоласа Мадура, те иако се по жестини не могу упоређивати са онима у Украјини, посве је јасно да иза оних у Кијеву и иза насилних протеста у неколико градова венецуеланских стоји америчка администрација.

Здрав дух јесте Божији дух. Он је као здрав ваздух, од кога гину сви микроби. Од здрава духа постаје здрава душа, од здраве душе здраво и тело. Задобити здрав дух, дух Божији, значи задобити највећу победу.

И КОСОВО И РУСИЈА! није уобичајена предизборна парола за једнократну употребу. То је надвременски поклич целокупног српског народа и најкраћи опис свега најважнијег што треба да знамо о свом положају у свету и у вечности. Све оно у шта верујемо, све чему се надамо.

Као што знамо, у Украјини ИМГ_5532-2се последњих месеци дешавају озбиљне демонстрације, које су већ однеле неколико људских жртава. Многи говоре о још једној обојеној револуцији којом запад жели да свргне Украјинску власт и да доведе „послушну“, други говоре да је демонастрације изазвало то што председник Јанукович није потписао договор о асоцијацији са Европском Унијом и због потчињавања Руским империјалним пројектима.

Врхунац лицемерја представља настојање ЕУ да немире у кантонима са бошњачко/муслиманском већином представи као кризу оба ентитета и саме државе Босне и Херцеговине

Нарастајућа унутарполитичка криза на Космету по свој прилици ће ту самопроглашену “Републику” поставити у исти ред са другим рејонима “Балканског пролећа” – Босном и Херцеговином и Црном Гором. Међутим, развој ситуације на Космету прати јединствена специфичност која може бити веома интересантна Београду.

Према извештајима RT (RussiaToday) „демонстранти“ су се, упркос проглашеном примирју уочи националног Дана жалости због погинулих дведесетосморо људи (20. фебруар), сукобили са безбедносним снагама.

Један на први поглед локални предизборни телевизијски дуел може да пружи знатно тачнију и целовитију слику о спољној политици досадашње Србијине Владе, него што то може да се закључи на основу њених званичних саопштења.

Унијати чине око 12 %, па са потомцима у средињем делу и до 15 % становништва у земљи, али су се показали изузетно радикални и одавде се регрутује гро протестаната и фактички целокупне ултрадесничарске и неофашистичке организације, од којих неке имају позамашну терористичку прошлост.

Сви разговори о томе да се крвопролиће може зауставити, а политички дијалог наставити су само пусто маштање. Украјина сада балансира између претварања у европску Либију и претварања у нову Југославију. За сада, на жалост, либијски сценарио изгледа вероватнији.

У јеку предизборне кампање, док је Србија заузета обећањима и “новим радним местима”, на крајњем југоистоку Србије, који ће можда ускоро да се и другачије третира у медијима, имамо занимљиву вест да се у Димитровграду (Цариброду) свечано отвара споменик бугарском револуционару Василу Левском. И то уз присуство “оба премијера”, тј. Дачића и бугарског премијера Орешарског.

Документ су на иницијативу немачке стране припремили пољски и немачки дипломати и политичари, заједно са посланицима Бундестага и министрима, међу којима су били и бивши руководиоци МИП-а Пољске Анджеј Олеховски и Адам Ротфелд…