Подешавања / Settings

Пре десетак дана када је Тузлак Алдин Ширановић своје незадовољство артикулисао позивом преко друштвених мрежа на протест против корупције, неправде и (све)општег сиромаштва, чинило се да је „сиротиња раја“ одлучила да се „обрачуна“ са неутољивом похлепом политичких „елита“ али углавном оних из Федерације.

О аутору

Стивен Ф. Коен је професор на Универзитету Пристон.
У свом научном раду бави се совестском, постсоветском и руском историјом.

Један од водећих америчких економиста, добитник Нобелове награде Џозеф Стиглиц у ауторском тексту у Пр ојецт Сyндицате изјављује, да се најмрачније прогнозе о трајној или вечитој стагнацији и паду стандарда становништва САД и Европе могу остварити због владиних грешака.

Знање је кренуло са једног места. Раширило се по свету, поједини народи су га сачували а другима су остала предања или су намерно избачени из круга повлашћених а њихова наследства проглашена туђим тако да немају права на њега. У сваком случају, Ка Балу и Кабла су мушки и женски принципи Бога уткани у човека.

Офанзива Кине у гашењу последњих колонија на Пацифику: Коначни циљ – ослобађање Тахитија, Гуама и Самое, стратешких упоришта Француске и САД-а

Пре неки дан двојица средовечних мушкараца и, очигледно, добрих познаника, причају у трамвају о изборима за Скупштину Србије 16. марта. Немам ни жељу ни намеру да их прислушкујем, али они говоре прилично гласно, те их ја – хтео не хтео – чујем.

Наставља се клизање удвоје Русије и Кине на клизалишту светске политике. У Сочију смо са задовољством посматрали још један елемент у композицији све увежбанијег пара. Да то назовемо „елегантна подршка“. Скромност у приказивању сопствене снаге поузданог партнера је подвукла неустрашивост клизачице.

Већ годину дана у БиХ најављују се демонстрације које ће у потпуности променити политичку карту ове бивше југословенске републике. Тешка економска ситуација је многе грађане Муслиманско-хрватске федерације али и Републике Срспке довела до очајања што је створило плодно тле за избијање немира.

Руска интелектуална елита објавила меморандум „Спасимо Украјину“ – Максим Шевченко тврди: „Ако власти у Кијеву попусте експлодирати ће рат за којег ће онај југославенски бити дечја игра“.

Неко је већ закључио: Балкан је поплочан добрим намерама великих сила. У праву је Марија Тодорова када пише да „нисмо ни ми у свему томе невини”. Ми смо буре барута. Или, како Миро Ломпар говори, ми смо „народи кубуре”. Лако се сукобљавамо, тешко миримо. Али, чак и такви какви смо – само смо половина проблема! Другу половину, најчешће пресудну по стање на Балкану, сачињавају „велике силе”. Оне, које су кроз историју показивале интерес за нашим простором. Међу њима и актуелне, које покушавају да произведу нову кризу у БиХ.

Не знам како да помогнем мом другу Марку Милачићу, једном од најбољих новинара у Црној Гори. Он је заједно са још неколицином других ентузијаста недавно основао невладину организацију „Покрет за неутралност”, име НВО говори све. Наиме, у Црној Гори је више од 60 одсто народа против уласка земље у НАТО, али су скоро сви политичари, па и они из опозиције, за НАТО. Но кога брине то шта народ мисли, кад народ лако може да промени мишљење.

Познаваоци келтских речи, знају да се реч СИГА преводи као бели камен или блок. У ствари, то је основни материјал са којим су зидана утврђења и храмови. Мало је познато да се и данас у појединим деловима Србије овај блок исто зове СИГА а данашњи српски језик њега је прекрстио и назвао ЦИГЛА.

У мањој или већој мери, то је јасно, она следи украјински сценарио. Паралеле са украјинским „евромајданом” се намећу саме од себе. У Босни, њена права покретачка снага су Бошњаци-муслимани, у Украјини њено чврсто језгро чине унијати из Галиције. Технологија распиривања сукоба, изазивања хаоса, дестабилизације, а можда и грађанског рата је сасвим иста.

Још 2008. године БиХ је потписала Споразум о придруживању са ЕУ – документ аналоган оном који је у новембру 2013. године Брисел предложио на потписивање Украјини. Као резултат тога у земљи се урушава чак и она индустрија која је преживела етнички грађански рат 1992-1995. године.

Снимак телефонског разговора између помоћнице америчког државног секретара, Викторије Нуланд, која с америчким амбасадором у Украјини састављала нову владу, довољно говори до које се мере Сједињене Државе уплићу у унутрашње прилике једне суверене државе.

Први министар нове српске владе се (бар према mainstreamмедијима) зна: то је актуални први потпредседник. Међутим, за позицију „другог“ мњење кооптира многе, али не и Ивицу Дачића, актуалног премијера.Зашто? Управо због тога што је више него јасно да је странка чији је он лидер била „кочничар“ реформи које се по „хитном“ поступку најављују после избора.