Подешавања / Settings

Зло се вратило у смислу оживљавања друштвених пракси које наше генерације и не памте: од неподношљиве обесправљености на радном месту, до школовања и лечења само (танког слоја) најбогатијих.

После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном, „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Русију и Србију спајају дубока осећања пријатељства, узајамног разумевања и поверења, многовековна традиција блискости народа и сећање на братство по оружју.

Више да би показали јединство владајуће коалиције и усмерили Титаник ка хоризонту. У владајућој коалицији нема несугласица – ћуте и смерно климају главом…

Последњих дана интернет портали широм Босне и Херцеговине брује од „ударне“ вести из Барселоне да је тамошња невладина организација Catalan Foreign Assemblies (http://catalanassembly.org/) издала саопштење где се „ограђује“ од поређења – које се на основу текста у „Дневном авазу,“ наводно од 8. новембра 2013. године, приписује председнику Милораду Додику – између референдума о независности Републике Српске и сличне иницијативе која је у току за независност Каталоније.

Усред тешког сна јавио ми се Свети Петар: „Сине имам решење за вас у Србији.” Нисам сигуран, али мислим да сам га дрско упитао какве везе има капитализам скројен за нас са вером? Он ми рече да има.

Жестина, халабука и галама око „Равне горе“ личи ми на причу о Богу који је сишао међу Србе да им удовољи и договори се са њима када желе да им падне киша

Да ли је безусловна предаја северног Косова и нова уставна разваљеност Србије цена „велике победе“ – недавног почетка преговора о чланству у ЕУ? На основу Дачић–Вучићеве еуфорије чинило се да је још само недостајао неки документ за ритуално потписивање.

Није Јошка Фишер први Немац који упозорава: „Балкан је и даље ризик за светски мир“ (у чланку у листу Данас од 31.01.2014).

У Србији, и у вези са Србијом, протеклих су се дана догодиле двије врло важне ствари, које ће сасвим сигурно резултирати посљедицама и на шире односе у регији.

Плашим се да ће на Косову и Метохији, сад кад је Бриселски споразум почео да се примењује, међународна заједница, од почетка наклоњена албанској страни, ставити у погон тактику која у Хрватској, ево већ 19 година, спречава Србе да се у већем броју враћају у места у којима су живели.

Окосница народног фронта је већ настала, а она се налази на самом Косову и Метохији.

Историчар Нил Фергусон каже да је Британија могла мирно живети уз победу Немачке и да је требало да се држи по страни од рата

Србија и Хрватска данас готово да су исте у односу према ћирилици! Ко је ту луђи, то јест коме нешто фали озбиљно у држави и у главама у вези с ћирилицом , паметан лако може да погоди

Наравно, српски председник Слободан Милошевић, чији је захтев за „Велику Србију“ био окидач за рат, није био усамљен – Европа је на тренутак била у опасности да се врати сукобима из 1914, пошто су Француска и Уједињено Краљевство подржали Србију, а Немачка и Аустрија су биле на страни Хрватске.
Срећом, репризе није било, пошто је Запад научио лекције на основу својих грешака из историје.

Појавила се је нова сила на протестима. Али ко су ти намрштени људи у шлемовима и маскирним униформама, наоружани камењем и батинама, врло одлучни и необуздани?