Подешавања / Settings

Ако је већи део 2013. протекао у спољнополитичким успесима Русије и поразима америчког империјализма – од афере „Сноуден“ до пропасти америчког плана интервенције у Сирији – онда се крај протекле и почетак 2014. године може насловити паролом „Империја узвраћа ударац“. Запад је, на примеру Украјине, показао да не преза ни од чега, да је способан да и најситнији повод искористи за рушење легално изабраних власти, и то у руском комшилуку; да је спреман на отворену сарадњу са неонацистима и да је спреман на грађански рат усред Европе само како би остварио свој геостратешки циљ – антируску и прозападну НАТО Украјину.

За 28.фебруар је Међународни суд за бившу Југославију заказао show-time. За то се припремао одавно и врло темељито. Прво је судско веће у поступку против Радована Караџића дозволило да се генерал Ратко Младић под принудом изведе као сведок одбране бившег председника Републике Српске. Затим је исто веће одбило да одбрани генерала дозволи подношење жалбе на ту одлуку. Најзад, одбрана генерала се обратила судском већу у поступку против самог генерала Младића са молбом да се оно хитно умеша.

Много је пара, папира и времена потрошено да се народ убеди шта Србија добија уласком у овај ризичан аранжман са Бриселом, али џаба. Ако је већ све како нам лажно сладе Вучић и Дачић, зашто су два кључна документа за почетак преговора – Бриселски споразум и преговарачка платформа – тајна, у коју ни не покушавају да проникну храбри српски новинари.

Након Либије, чувеног трга Тахрир у Каиру (Египат) и Сирије, са арапског прољећа, местри планетарног политичког календара кренули су на стварање Украјинског прољећа и то усред зиме са (не)скривеном жељом да се та “прољећна грозница” прошири и на још неке Словенске земље (Русију и Белорусију) а, ко зна, можда један крак тог демократског прољећа са Мејдана крене и ка нашим просторима, тј Бања Луци. Јер су Срби кавзи и ме(г)јдану увек ради били.

Прва рунда преговора ЕУ и Србије по питању европских интеграција поново је посведочила противуречност и сложеност проблема. По најскромнијим проценама преговарачки процес ће трајати 6 година (до 2020. године)

Бугарска је крцата разним џихадским формацијама које су се до скоро бориле против Асада у Сирији. Основана је претпоставка да оне ту нису „тек онако“ и да ће Турска и њени партнери у погодном часу знати како да их искористе

Британски министар спољних послова Вилијам Хејг изјавио је „да догађаји у Украјини нису сукоб између Русије и Запада“. Мене догађаји у Украјини враћају, односно подсећају, на ставове Вашингтона око догађаја у СФР Југославији 1991. Све се одиграва по истом сценарију.

Све се одвија под изговором три кључна наводно стратешка циља – приступању ЕУ, борби против корупције и довођењу страних инвеститора

Уместо катастрофалног „Жутог предузећа” дошао је СНС са још „жућом” политиком, спроводећи практично политику ЛДП-а за коју нико није гласао гласајући за СНС и смену Тадића. У те сврхе СНС ангажује ветеране бивших режима за које нико није гласао: Горана Весића, Небојшу Човића, Синишу Малог, Милана Марковића, Тању Мишчевић, Ненада Прокића…

Откако је претходна власт повела кампању за приступање Србије Европској унији, наша јавност је већ више година на удару добро смишљене и вођене пропаганде која грађане уверава како им чланство државе у тој организацији доноси велике користи.

Највећи део пословне елите је у затвору. Хапшење су избегли само они који су се случајно затекли у иностранству, или су на време опоменути да се хапшења спремају. Ово није прича о Србији 2013. године. Реч је о Јужној Кореји непосредно после државног удара који је 16. маја 1961. године извршила војна хунта предвођена генералом Парк Чунг Хијем.

Борислава Бору Милошевића познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих руководилаца Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-их случај је хтео да будемо у истој класи питомаца Школе резервних официра у Билећи, а 70-их година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.

Увођење законодавства “Републике Косово” на целокупној територију Космета укључујући и српски север и завршно увођење државне границе између централне Србије и “Косова”, представља један од основних резултата избора за локалну самоуправу спроведених на основу Бриселског споразума (19. април 2013. године).

После бомбардовања, НАТО злочинци до данас раде на уништењу српских духивних и традиционалних вредности. Ово у интервјуу за „Србин инфо“ истиче Драгомир Антонић, наш познати ентолог.

Међутим, када се подвуче црта, сав труд САД у овом спорту био је скоро па узалудан, из простог разлога што нису успеле да стекну значајну предност на Совјетима. Схватили су да је шанса давно пропуштена још 50-тих година.

Звонко Михаиловић, члан Српске Радикалне Странке, у два наврата је био посланик Скупштине Републике Србије, а затим и председник општине Штрпци. Са тог места смењен је одлуком владе Републике Србије током преговарачког процеса у Бриселу. У интервјуу за Фонд Стратешке Културе Звонко Михаиловић говори о ситуацији на Космету после потписивања Бриселског споразума.