Подешавања / Settings

Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак и зато ову цивилизацију треба променити.

На пример о двојици великих Срба, византијским царевима Константину и Јустинијану (свакако да је свети владика Николај знао шта пише када их је назвао Србима). Или да покажу да су Ћирило и Методије били Срби, да су на нашим просторима, око српске Мораве, ширили своју мисију, како то на срамоту српске историографије доказују словачки историчари…

Азијско-пацифички простор већ деценијама уназад скреће пажњу светске јавности својим економским и технолошким развојем, међутим, у протеклим месецима медији су све више истицали једну нову одлику овог региона. Та одлика је растући милитаризам.

Дакле, евроазијске интеграције, и економске и војне су далеко боље решење од неутралности и зато предлажемо одржавање референдума са питањем где би се грађани Србије опредељивали између три опције: евроатланских интеграција, евроазијских интеграција и неуласка у било какве интеграције.

Србија се очигледно спрема на изборе или барем то чине политичари. Кључна чињеница политичког живота је да се од прошлих избора СНС остварио скок а ДС пад. Први су скоро удуплали подршку коју су имали на изборима када су победили, а други су скоро преполовили оно што су 2012. на изборима имали.в

Неувијено се служећи уценом и понижавањем социјално слабих, интереси наших капиталиста постали су смисаони монопол елите изабраних

Ударац плану ЕУ о ширењу на Јужни Кавказ и победничка стратегија Москве за Евроазијску унију.

У западној научној литератури, публицистици и геополитичким плановима, Балкан се често назива „пупак“ односно „меки трбух Европе“ (soft belly of Europe). На тај начин жели се потенцирати Балкан као примитивно и нестабилно подручје, које би вазда морало бити под међународном протекторатом, формалним или неформалним – све једно. Балкан се често приказује као трајно „жариште“, као „буре барута“ које за час плане „услед вековне мржње која на њему влада“ итд. То можда изгледа тако само на први поглед али ако се дубље анализирају историјски и политички процес на Балкану, долази се до сасвим другачијих закључака.

Аутор „Равне горе“ одговара на критике које су пратиле први део ратне трилогије: Серија је дочекана на нож због свих наших раскола. Проговорили смо после 70 година једноумља. Дражу сам приказао као нормалног човека и патриоту. Мој Тито је нов, другачији, занимљив и уверљив.

Тешко је одговорити на овако сложено питање, поготово што се не зна ни вријеме од када су Срби почели да изумиру, као ни разлог њиховог изумирања. Али, за вријеме ропства под Турском империјом, од скоро пола милениума, Срби нису изумирали.

Без претензија да овом приликом улазим у политичко-националне, па и верске разлоге разбијања СФР Југославије, којих је неоспорно било, желим да вам на практичном примеру покаже стварне, и главе разлоге за њено разбијање. Коме је разбијање Југославије требало, ко је ту профитирао, а ко остао опљачкан – закључите сами.

Кад би само половина новца за сарадњу са ЕУ била усмерена за сарадњу са Русијом, извоз у Русију би престигао извоз у ЕУ

Чему се може надати Србија, заробљена држава са медијима у улози лисица, а не прозора, макар затворског

Српске филмаџије и даље беже од национално-историјских тема. Овде је, пре свега, реч о великом недостатку талената и мањку храбрости. Чекамо да се прво појави, а друго да нестане

(Ни за сасвим очигледно настављање и на улици геноцидног уништавања српске ћирилице у Србији не могу се оптужити ни држава ни народ, него институције Србије и појединци у њима – од председника Србије, до Владе Србије, министарстава, Матице српске, САНУ, Института за српски језик па све ниже од њих који су задужени за институционално спровођење Члана 10. Устава Србије.)

Сви кажу да ће овогодишњи избори бити драматични, да ће се сударити двије велике странке које ће све мале окупити у јаке коалиције, да ће обе стране ангажовати моћне маркетиншке агенције, да ће предизборне кампање бити прљаве, да ће на резултат битно утицати „матица“ Србија, па „матјушка“ Русија, па наши политичари.