Подешавања / Settings

Србија и Црна Гора ће се ускоро наћи пред огромним налетом НАТО пропаганде, која ће за циљ имати да чланством у овој злочиначкој војној организацији, наше две земље потпуно одвоји од руског утицаја. Ово у развовору за „Србин инфо“ истиче Добрило Дедеић, председник Српске листе из Црне Горе.

Не могу да кажем да је неко унутар Српске напредне странке тражио изборну скупштину и проверу мог легитимитета, али има различитих начина за то. Постоје људи који су све време покушавали да на другачији начин виде улогу СНС и ја им честитам на томе.

Био сам тинејџер 80-тих година прошлог века када ми је бака једном рекла: „Сигурна сам да је Јасеновац прогутао преко милион људи“. То су речи жене коју је из злогласног загребачког затвора избавио колега, студент медицине и сакрио код своје три тетке на Максимиру. Усташке власти су је биле одредиле за Јасеновац.

Србију нико не угрожава споља да би у чланству НАТО тражила гаранције за своју безбедност. А и уколико би икада била угрожена споља, НАТО не би био на њеној страни. Током југословенске кризе и током агресије 1999. године чланице НАТО су биле ослонац, односно, савезник сепаратиста, исламског, албанског и неоусташког екстремизма, радећи активно на дробљењу српске нације и на слабљењу и територијалном смањивању Србије.

У позадини заоштравања спољнополитичке ситуације у Украјини и дискусије о перспективама даљих односа Кијева са Бриселом, ништа мање нису индикативни и поучни догађаји који се одигравају у другим земљама Источне Европе за све оне који би желели да приступе Европској Унији.

Анализа: „Битка за Украјину“ између ЕУ и Русије постаје жестока, Брисел нагло мијења тактику и креће у офензиву – „Нити један кубни метар руског плина неће проћи кроз Јужни ток“.

Гдје је граница између добра и зла? Јесу ли једни људи на страни добра, а други на страни зла? Може ли се та граница пријећи и ако да, под којим увјетима?

Повод за овај текст је објављивање делова из књиге Војислава Коштунице Политичка неутралност или Европска унија, који су објављени у више средстава јавног информисања

Одлука украјинске владе да одложи потписивање споразума са Бриселом и да се бар делимично окрене ка истоку изазвала је праву политичку драму, немире и ескалацију насиља. Нема дилеме да се на улицама Кијева ових дана примењује стара империјална тактика „завади, па владај“.

Један свет на кијевском Мајдану нестаје, други још није настао; добро је време да се распламса нада, још боље да се загине.

Др Ђорђе Јанковић један је од ретких стручњака за средњовековну археологију код нас. Утемељивач је рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду.

Каталонац Пол Гуаск из Игуалде у близини Барселоне, има 22 годинe и одлучио је да живи у Београду. Овај млади музичар воли мешавину метала, амбиенталне музике и фолка, направио је музички пројекат Naakhum (Накум), прави песме о политичким догађајима, мада су у текстовима заступљене и древним културе, на пример и Винча, за коју Пол сматра да је плански скривена од света.

Украјина би могла да постане јабука раздора између Берлина и Москве. Русија критикује то што је Вестервеле био у Кијеву и подржао демонстрације, а сада и Меркел хоће да подржи опозицију.

ТЕРИТОРИЈАЛНА КОНЦЕНТРАЦИЈА И ЕТНИЧКА ДОМИНАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА ПО ОПШТИНАМА

Кад Александар Вучић кине Зорана Михајловић је ту да попише оне који нису рекли „наздравље“, и упозори да се издајничко понашање више неће толерисати! Алекова амазонка је ту да попије аспирин кад великог вођу боли глава, и опет попише оне који се нису пожалили на бол у глави, макар тињајући, колико да покажу солидарност, да се исфолирају како их пробада у слепоочницама док не заповеди: „Доста! ‘Ајмо сад сви за колено, жига вођу – жигаће и нас ако треба, а треба!“

Он је као сенка, увек присутан мада га ретко примећујемо. Али, чак и када га приметимо, заборавимо на њега чим нам нестане из видокруга. А често нестаје. Не воли публицитет, ретко говори више него што мора, али никада не заборавља на своју мисију. А мисија му је важна и вишеструка.