Подешавања / Settings

Она открива да ли на седници Владе министри питају премијера зашто његови пријатељи из Информера и Пинка сеју страх од наводне припреме државног удара, одговара на питање докле ће функционери говорити о Косову као “јужној српској покрајини”, термину који она, иначе, не употребљава, коментарише писање медија о њој као “америчком човеку” у Влади Србије, говори о свом односу са премијером Вучићем и председником Николићем.

Пре годину дана, премијер Израела Бењамин Нетанијаху је изнео тврдњу о српском народу, која потпуно одступа од званичне историје – види: ИЗРАЕЛСКИ ПРЕМИЈЕР:“Срби и Јевреји су пријатељи хиљадама година, још од Старог Рима!“ (ВИДЕО)

Ако занемаримо поражавајућу чињеницу да људи у Србији немају појма о најосновнијим стварима из српске историје, они који је иоле познају вероватно нису ни свесни да за неколико година ми више нећемо говорити о истој историји.

Да ли ће Србију спасити 300 паметних и утицајних људи? Шта треба да буде циљ постојања српске верзије Комитета 300? Ко је одговоран зато што српска војска и обавештајне службе неспремне чекају рат који долази? Зашто Јевреји требају да буду узор Србима? Да ли ће Срби заједно са Русима ослободити Косово и Метохију? Зашто српски народ живи све лошије, док нам на телевизији јављају да живимо боље него у Швајцарској? Ко је одговоран за опљачкане десетина милијарди евра државног новца из Србије?

У редакцији Тајмса су одавно схватили да је Меркелова учинила оно, што су Американци покушавали јако дуго – она је сасвим претворила Немачку у млађег партнера Сједињених Америчких Држава.

Ако се мање више можемо сложити да данашњу политичку сцену у Србији чине три прилично омеђене групације странака онда да видимо шта се током ове јесени одвија са патриотском опозицијом.

Курди су етничка група која представља староседелачки народ регије која се назива Курдистан, а која се састоји од међусобно суседних области Ирана, Ирака, Сирије и Турске. Курдске заједнице се такође могу пронаћи у Либану, Јерменији, Азербејџану, а у последњим деценијама постоје и у многим европским државама и САД.

Искрена радост многих српских руководилаца због почетка преговора о интеграцији Србије у ЕУ који су почели ових дана, неочекивано ми је отворила очи за све што се догађа. Ја сам раније из неразумевања мислио да је НАТО после свечаних батина Србима у принудном поретку из 1999. године, упутио исте на обуку европских стандарда, како више никада не би изјављивали о постојању својих сопствених интереса.

Државни удар се још није десио, а кад ће, не знамо.

Комшија Бранко већ пар година упражњава неки Јога систем вежби дисања. Каже да му је од тада невероватно боље, техника чини човека здравијим и продужава му живот. Бранку није било довољно да само њему буде лепо, већ је почео и своју мајку Верку, бабу од близу 80 година и 120 килограма да подучава истој техници.

Свет се неповратно променио“, гласила је стандардна анализа политичких коментатора после 11. септембра 2001. године. И то се тада већином односило на Запад. Данас, на крају 2015, може се поставити питање да ли та реченица важи и за милитантне исламисте? Заправо, је ли Исламска држава, без обзира како и када ће завршити, већ постигла свој циљ? И да ли је 11. септембар 2001. променио и Запад и милитантни ислам? Где се сада налази главни фронт у борби против тог радикалног ислама? У Сирији, у Ираку, Нигерији, Јемену, Авганистану, на улицама америчких градова, у Паризу, на Кавказу, у Индонезији? И да ли су обе стране, и Запад и радикални ислам, прецизно дефинисале противника?

Замислимо да смо прилично објективно оценили и одмерили ризике и да је наша анализа тачна. Шта чинити у таквој ситуацији?

Случај гласања поводом покушаја Косова да уђе у Унеско поново је покренуо питање односа Србије са суседима, при чему су посебно занимљива бивша југословенска „браћа”. Само онај ко не познаје историју двадесетог века и правце деловања великих сила на овим просторима може да се ишчуђава над овим, нажалост, потпуно логичним потезима. Садашња Црна Гора и БЈР Македонија (како гласи међународно прихваћен назив ове земље) имају континуитет антисрпских потеза, где је овај последњи случај само један у низу.

Сви наши буџети, па и овај последњи, у себи имају уграђен дефицит и то је последица једног системског дефицита читавог друштва које троши више него што производи.

У нашем главном граду се, под покровитељством НАТО Одељења за јавну дипломатију и Фондације браће Рокфелер (без теорије завере, молим) приводи крају „Трећа београдска НАТО недеља“ у организацији Центра за евроатлантске студије, на чијем је челу госпођа Јелена Милић. Активност је афирмативно пропраћена, како и приличи, од стране свих водећих српских медија на челу са РТС-ом. Примљени су и у скупштину Србије, где им је формацијски НАТО лобиста Драган Шормаз, са одабраним посланицима, пожелео добродошлицу, а успут их и информисао.

Ти и такви Срби, који су се до јуче клели у Србство а сада лове и прогоне као дивље звери своје некадашње саборце и ратне хероје, правдају се речима да они само раде на основу овлашћења која су им додељена заслугом њихових политичких противника из Странке независних социјалдемократа, која је до пре коју годину представљала „кооперативнији“ део политичког спектра РС.