Подешавања / Settings

A где је данас та Европа? Зна ли куда иде, сећа ли се барем како је настало ово ново, ружно, одвратно лице које види у сопственом огледалу?

За то сви морају бити спремни, а последњи напад у Бамаку је доказ да се овај рат све више претвара у глобални сукоб и стога заслужује више од два ретка агенцијских вијести, што је иначе случај када се извјештава о терористичким нападима незападних земаља, поготово нападнима у земљама Aфрике.

Пред почетак бомбардовања Либије 2011.године Моамер Гадафи је упозоравао лидере НАТО-а да ће, бежећи од грађанских ратова и насиља на Блиском Истоку, на Европу јуришати милиони бегунаца. Али пуковника Гадафија нико није чуо ни у Вашингтону, ни у Бриселу. Американцима је била потребна либијска нафта и хаос у Северној Африци. На томе је могуће зарађивати милијарде долара и евра. Многи аналитичари не искључују да је, како би протурила „Трансатлантски трговински споразум“, Бела кућа организовала и финансирала масовну сеобу Сиријаца, Либијаца, Ирачана и осталих избеглица. Европски руководиоци, међу којима је и госпођа Меркел, упорно се противе. Берлин, Париз, Лондон, Мадрид се у великој паници плаше да се једном заувек не претворе у економске сателите и вазале.

Ово се дешава „по први пут у историји Србије“. Све чешће чујемо ове речи од председника Владе Србије. Читаоцима Фонда стратешке културе нудимо преглед свих изјава о „историјским чудима“, па нека сами донесу закључак о свему.

Ако је њена намера са којом је правила ову емисију, превенција и забрана педофилије у Србији, као и извођење педофила пред лице правде, што је и моја лична а и жеља сваког грађанина Србије који је свестан шта је педофилија, питам се како није било њене јавне реакције и 2010, када је геј параду у Београду између осталих, предводио и председник странке педофила из Холандије, Франк Ван Дален.

Читалац, односно гледалац, чита / гледа оно што му се сервира. А сервира му се блуд, разврат, неморал, лажи и наметање неких нових вредности.

Оног тренутка када се министар правде у Влади Републике Србије, Никола Селаковић[i], обратио пре неку ноћ у име фантомског „Бироа за кординацију служби“ (ваљда је преузео команду по одлуци свог шефа, шта ли) истраумираној српској јавности (након провидно изведене „Гладио“ субверзивне терористичке операције у Паризу), већина грађана је могла коначно да се препусти „мирном“ сну. Макар они напредњачко-еспеесовске провенијенције.

У Европи и САД одавно говоре да је за борбу против утицаја Русије потребна трострука енергија. Брисел је чак изјавио да ће се формирати „пропагандне јединице специјалне намене“ и да је већ спреман да пусти медије на руском језику за Јерменију, Азербејџан, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. У Риги размишљају како да оснују телевизијски канал на руском језику.

У БиХ тероризам постоји једино када се нападне Америчка амбасада, у сваком другом случају добија политичку конотацију.

Да ли је Србија спала да је брани неколицина неустрашивих председника општина без длаке на језику који се могу набројати на прсте једне руке од њених министара и посланика?

Не тврди ли нам, гледајући нас у очи са ТВ екрана, да држава која у једном периоду има повећање струје за преко 10 посто (о уљу, брашну, лековима, итд. да и не говорим) може имати инфлацију од 0 процената?

У економски и социјално ојађеној Србији, поједине партије жељне новца и седишта у парламенту подржавају озакоњење бракова између хомосексуалаца, лезбијки и трансвестита.

Ако су се наше проевропске политичке елите толико трудиле да сведу српску војску на најмању меру, зар нам сада предстоји да од српске армије – стварамо исламску?

И још нешто… Не знам да ли си са тиме упознат (велика већина људи није), али сви древни преводи Светог писма (грчки/Септуагинта, латински, црквенословенски) су, из побожног поштовања према свештеном тексту, преводили реч за реч! И – десило се чудо Божије: највеличанственији преводи су управо та три (на западу, истоку и југу)!

Редакција „Србин инфо” је недавно боравила у Москви и том приликом је најчитанији руски дневни лист „Комсомолскаја правда” (8 милиона дневни тираж) интервјуисао нашег главног и одговорног уредника Дејана Петра Златановића. Интервју преносимо у целости:

До краја рока за гашење дуга по зајму од три милијарде долара који је Русија дала Украјини у децембру 2013.године остало је скоро – ништа – око месец и по дана. Кијев је одлучио да игнорише обавезе које има према Русији.